Vernici i Srpska pravoslavna crkva slave danas Badnji dan, kada se vrše poslednje pripreme za najveći pravoslavni praznik – Božić. Badnjak se unosi u kuću i stavlja blizu slavske ikone.
Naziv je dobio po grani hrasta – badnjaku koji se danas seče, unosi u kuću i pali. Postoje razni običaji koji se vezuju za ovaj dan, a samo neki su se zadržali do danas. Možda u nekim zabačenijim delovima Srbije, domaćini još uvek ranom zorom i sa puškama idu u sečenje badnjaka, koje potom do same večeri drže uz kuću, pre unošenja i stavljanja na ognjište.
Vernici i Srpska pravosalvna crkva proslavljaju Badnji dan čiji su običaji prilagođeni vremenu u kome živimo, pa se badnjak najčešće kupuje na pijaci veče pre ili u samo jutro Božića, unosi u kuću i stavlja pored ili blizu slavske ikone.
Običаj sečenjа bаdnjаkа se vezuje zа vitlejemske pаstire. Oni su, nа znаk Zvezde dа se rodio Hristos Spаsitelj, nаsekli grаne badnjaka i poneli gа u pećinu dа nаlože vаtru i ogreju Hristа i njegovu mаjku.
Badnje veče se unosi badnjak
Domaćin kuće sa sinovima na Badnje veče unosi badnjak, slamu i pečenicu. Slama se posipa po čitavoj kući, a naročito tamo gde će se služiti večera. Badnjak se polaže na ognjište, utom se pali i sveća i ukućani jedni drugima čestitaju praznik, očitaju molitvu, nakon čega se pristupa posnoj večeri i uživa u porodičnom miru.
Na Badnji dan trpeza je posna i najčešće se spremaju pasulj prebranac ili tučeni pasulj, uz kupus ili krompir salatu, posna sarma, slatka pita… U nekim krajevima Srbije, za ručak bi se popila i čaša crnog vina, za sreću i radost tokom čitave godine. Sredina stola se, tradicionalno ukrašava pletenom korpom punom žitarica i suvog voća.
Narodna verovanja
Veruje se da na ovaj dan ili veče treba vratiti sve pozajmljeno i pomiriti se sa svima sa kojima ste bili u zavadi, kako bi cela naredna godina protekla u miru i slozi. U gradovima je običaj izmenjen, pa tako nije neobično videti mase ljudi okupljene u crkvenim portama kako zajednički pale badnjake, vesele se i pevaju pravoslavne pesme.
- Na Badnji dan ništa se ne pozajmljuje iz kuće, a ako je šta ranije pozajmljeno, to se traži nazad, jer se ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić.
- Ako na Badnji dan bude oblačno, biće rodna godina.
- Na Badnji dan uveče se stoka pospe solju, žitom i projom da se sačuva od čini.
- Ako se na Badnji dan nakupi dosta pepela na badnjaku koji gori na ognjištu, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega.
- Ako varnice iz badnjaka iskaču same iako niko ne džara po vatri, veruje se da će biti dosta meda.
A sutra, 7. janaura, vernici i Srpska pravoslavna crkva slave Božić – najveseliji pravoslavni praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista i slavi se tri dana.
Ljudi se pozdravljaju i otpozdravljaju rečima „Hristos se rodi“ i “Vaistinu se rodi”.
Pogledajte i druge tekstove iz oblasti društva, putopise i reportaže sa stranice Užicemedia.
