Naziv je dobio po grani hrasta – badnjaku koji se danas seče, unosi u kuću i pali. Postoje razni običaji koji se vezuju za ovaj dan, a samo neki su se zadržali do danas. Možda u nekim zabačenijim delovima Srbije, domaćini još uvek ranom zorom i sa puškama idu u sečenje badnjaka, koje potom do same večeri drže uz kuću, pre unošenja i stavljanja na ognjište.
Danas su običaji prilagođeni vremenu u kome živimo, pa se badnjak najčešće kupuje na pijaci veče pre ili u samo jutro Božića, unosi u kuću i stavlja pored ili blizu slavske ikone.
Običaj sečenja badnjaka se vezuje za vitlejemske pastire. Oni su, na znak Zvezde da se rodio Hristos Spasitelj, nasekli grane badnjaka i poneli ga u pećinu da nalože vatru i ogreju Hrista i njegovu majku.
Domaćin kuće sa sinovima na Badnje veče unosi badnjak, slamu i pečenicu. Slama se posipa po čitavoj kući, a naročito tamo gde će se služiti večera. Badnjak se polaže na ognjište, utom se pali i sveća i ukućani jedni drugima čestitaju praznik, očitaju molitvu, nakon čega se pristupa posnoj večeri i uživa u porodičnom miru.
Na Badnji dan trpeza je posna i najčešće se spremaju pasulj prebranac ili tučeni pasulj, uz kupus ili krompir salatu, posna sarma, slatka pita… U nekim krajevima Srbije, za ručak bi se popila i čaša crnog vina, za sreću i radost tokom čitave godine. Sredina stola se, tradicionalno ukrašava pletenom korpom punom žitarica i suvog voća.
Veruje se da na ovaj dan ili veče treba vratiti sve pozajmljeno i pomiriti se sa svima sa kojima ste bili u zavadi, kako bi cela naredna godina protekla u miru i slozi. U gradovima je običaj izmenjen, pa tako nije neobično videti mase ljudi okupljene u crkvenim portama kako zajednički pale badnjake, vesele se i pevaju pravoslavne pesme.
A sutra, 7. janaura je Božić – najveseliji pravoslavni praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista i slavi se tri dana. Ljudi se pozdravljaju i otpozdravljaju rečima „Hristos se rodi“ i “Vaistinu se rodi”.
