Užička publika je sinoć, druge festivalske večeri videla predstavu „Kad bi Sombor bio Holivud“, reditelja Kokana Mladenovića, u izvođenju glumaca Narodnog pozorišta iz Sombora. Po reakciji gledalaca i aplauzu po završetku predstave bilo je očito da se dopala užičkoj publici, a potvrda tome je i visoka ocena za Somborce od 4,82.
Reditelj Kokan Mladenović, kaže da je za njega rad na ovoj predstavi bio mesec i po najboljih pozorišnih dana u životu.
– Sećam se prve probe, kada smo rekli da ćemo raditi nemi film. Tada sam obavestio ansambl da ja o tome „dirljivo ne znam ništa“. Nismo to radili, nisu nas učili, svi smo đaci literarnih, dramskih, rediteljskih škola. Nismo imali nikoga da nas uputi kako se fabulira, kako se prave likovi bez teksta. Mnogo smo naučili, bilo nam je zabavno, bilo je i groznih stranputica. Uvek smo se vraćali i tako završili ovaj divan, uzbudljiv proces. To je ono što ostaje, – rekao je Mladenović.
U razgovora sa Kokanom Mladenovićem, koleginica Slađana Vasiljević kaže da je stvorena predstava skoro potpuno bez reči koja podseća na nemi film, u čast Somborca (Ernesta Bošnjaka) koji je imao viziju da od svog mesta stvori moderniju, napredniju sredinu, u koju je uneo filmske projekcije i otvorio prvi bioskop. Pristup tekstu, koji je očišćen od reči gde je oslobođen prostor glumcima da se, praćeni sve vreme živom klavirskom muzikom, izraze kroz igru, pantomimu i jednu pesmu na kraju, izazvale su takvu emociju u publici koju su mnogi opisali kao potrebu za plakanjem. Na pitanje kako se postiže uzvišenost, koju možemo nazvati pravom poezijom pretočenom u pozorišni čin Mladenović odgovara:
– Nije nužno plakati, ali je važno prepoznati da smo izgubili jedan veliki prostor lepote kao što je bio prostor bioskopa. Bioskop nije samo puko gledanje filmova, on je vrlo važan deo našeg socijalnog života- tu se čovek zaljubljuje, tu stiče neke emocije, tu se odlazi sa društvom, tu se nešto paralalno dešava sa tom filmskom radnjom, a taj odlazak u taj čarobni mrak je nešto što je čarolija naše mladosti. Na početku glumci govore ono što je dokumentarno i realno, da tih bioskopa više nema. Danas ako postoje, postoje u šoping molovima kao deo potrošačkog mentaliteta, film se tretira kao roba, postoji filmska industrija, a filmska umetnost očigledno postoji negde drugde. Ovo je omaž filmskoj umetnosti, sa svim onim lepim što je nosila, i čime je obogatila naše lično i naše imaginarno iskustvo.
Treća takamičarska predstava na ovogodišnjem Jugoslovenskom pozorišnom festivalu je „Ožalošćena porodica“, reditelja Jagoša Markovića, u izvođenju Narodnog pozorišta iz Beograda.
U okviru pratećeg programa, u holu Narodne biblioteke, u 18 sati, biće otvorena izložba Nušić fondacije „Sva lica srpskog diplomate Branislava Nušića”.
Ovde možete videti i preuzeti Bilten festivala.
