Učenici užičkih srednjih škola spremni su da razgovaraju o problemima sa kojima se suočavaju tokom odrstanja. Jedan od velikih problema za svako društvo je narkomanija kod mladih, pa tako i u lokalnim sredinama.
Kada razgovaramo o toj temi učenici gimnazije se sećaju da su pre oko godinu-dve radili anonimnu anketu o drogi. Oni kažu za naš portal da ne znaju za koga su radili anketu, kome je i u koje svrhe služilo to istraživanje.
– Niko nam nije saopštio rezultate, a voleli bismo da znamo neke podatke. Razlog je svakako da se čuvamo i da ne dođemo u kontakt sa drogom, – odgovara Marina.
U školi se o drogi ne razgovara kao ni o opasnostima kojima su izloženi ne samo srednjoškolci nego i osnovci.
– Mi najčešće takvu vrstu informacija saznajemo međusobno, dok se u školi to ne pominje. Mislimo da je to velika opasnost jer ima puno dece koja su povodljiva. Mi nismo takvi, – ističe Uroš.
Najčešće se to navodi kao „bekstvo“ ili „rešenje“ koje imaju mladi. Upitani kako saznaju da neko ima problem ili koristi drogu navode da kada se nešto ispriča onda se to i proširi među njima. Kažu da ne znaju nikog lično, nego samo iz priča vršnjaka.
Nikola, Marina, Sara i Ana kažu da češće treba raditi ankete i istraživanja među mladima, upoznavati ih sa rezultatima i objasniti im šta podaci pokazuju, ali ne samo među srednjoškolcima nego i među osnovnicima jer su i oni u današnjem vremenu vrlo rizična kategorija.
– Oni hoće da se prave važni pred drugima pa se to prenosi i kasnije kada su u srednjoj školi. Svi mi treba da imamo svest o tome, ali sigurno je da neki i nemaju, – navodi Nikola.
Oni ne znaju da li se time neko bavi u školi, ali to bi bila tema samo kada nastane neki veliki problem. Kako kažu možda u školama i misle da nemaju potrebu za tim.
– Predavanja bi nam odgovrala ali na način koji je nama najprihvatljiviji. Želeli bismo da budemo upoznati sa posledicama, pa da onda zajedno o tome diskutujemo i da sve onda sagledamo. Nismo mi nezreli da ne možemo to da shvatimo, – kaže Ana.
Srednjoškolci predlažu da bi im posebno bile zanimljive radionice, na kojima bi imali primer slučaja koji bi im predstavilo neko stručno lice iz zdravstva, policije ili institucija koje se bave ovim problemima.
– Kada nam to neko ispriča sa primerima onda ćemo to ozbiljnije i shvatiti. Sve posledice i loše stvari zbog narkomanije treba predstavljati u školama, jer se onda može uticati na svest mladih a ne da se čeka neki slučaj, pa da se onda time bave, – zaključuju naši sagovornici.
Zabrinjavajući je podatak da učenicima koji su imali prilike da u školskom okruženju prisustvuju nekom predavanju o bolestima zavisnosti, nisu poznate stručne ustanove koje se bave prevencijom i tretmanom ovog problema. Tako da ukoliko bi neko od ispitanih učenika imao problem vezan za upotrebu droga, najčešće ne bi znao kome da se obrati za savet i pomoć, a da to nisu roditelji ili bliske osobe.
Ovi podaci opravdavaju zamerke koje se upućuju klasičnim informativno-edukativnim predavanjima koja kao polaznu osnovu imaju predpostavku da mladi koriste drogu zbog nepoznavanja njenih štetnih dejstava i da oni u tim godinama mogu doneti odluku da ne koriste drogu zbog njenih posledica.
Stavovi pedagoga
O ovoj temi svoje stavove iznose i užički pedagozi koji navode da problem upotrebe droga, posebno u razvojnom periodu kod mladih zahteva sistematski i preventivni pristup. Činjenica je da se vrlo malo ili nimalo u školi kroz preventivni rad govori o ozbiljnosti posledica upotrebe droga, ali i o kasnijim fazama prekomerne upotrebe, zloupotrebe i zavisnosti.
Ovim problemom treba da se bave stručni ljudi iz različitih oblasti, ali kao da niko ne želi da se suoči sa teškoćama. S druge strane na tribine koje su proteklih godina organizovane izostao je dolazak učenika i roditelja. Onda se postavlja pitanje šta u organizacionom i motivacionom smislu nije dobro urađeno?
Imajući u vidu pedagoška iskustva nedvosmisleno se potvrđuju povezanost upotrebe droga sa rizičnim ponašanjima, upotreba alkohola i cigareta, seksualno rizično ponašanje, napuštanje školovanja, ali i delinkventno i kriminalno ponašanje.
Organizovano preventivno delovanje je praktično primena edukativnih programa. Učenici se slažu da programe treba sprovoditi u školskoj sredini, ali uz informisanost koji bi imala za cilj promenu stavova, uverenja i ponašanja koja su u vezi sa konkretnim problemom. Da bi se postigli efekti potrebno je uskladiti informacije sa postojećim saznanjima ili određenim znanjem o narkomaniji.
Primera radi edukativni programi, navode pedagozi trebali bi da sadrže informacije koje su namenjene određenom uzrastu, proceni nivoa znanja i obaveštenosti učenika o različitim aspektima korišćenja psihoaktivnih supstanci.
U povremenim predavanjima koja se sprovode u školama, a imaju za cilj prevenciju upotrebe droga u školskoj populaciji, veća pažnja se posvećuje karakteristikama i izgledu droga, efektima, ali ne i konkretnim savetima o načinu postupanja u situacijama prepoznavanja problema vezanih za upotrebu droga.
Prilikom planiranja predavanja namenjenih učenicima, a u vezi sa prevencijom upotrebe droga, pored nezaobilaznog pružanja informacija o rasprostranjenosti, karakteristikama i posledicama upotrebe droga, sastavni deo predavanja treba da budu i načini prevencije.
Učenici imaju i oskudna znanja o zakonskoj regulativi i pojedinim zabludama koje se vezuju za upotrebu droga, ali i stručnim službama kojima se mogu obratiti za pomoć ukoliko oni sami ili njima bliske osobe imaju problem.
Zato pored nezaobilaznog informisanja potrebno je uvesti sadržaje koji su usmereni na razvijanje i jačanje socijalnih veština, pre svega pružanju otpora pritisku vršnjaka, samokontrole, kritičkog mišljenja, ali i rešavanja problema.
Medijski pristup
Kada govorimo o medijskom pristupu ovom problemu i uticaju poželjno je u kampanjama, pored uobičajenih poruka o štetnosti droga, davati informacije o konkretnim stručnim institucijama kojima se učenici, ali i njihovi roditelji mogu obratiti za savet i pomoć.
Posebnu pažnju u školama posvetiti angažovanju pedagoga na aktivnostima promocije zdravlja i realizacije zdravstveno-vaspitnog programa. Sve se to može postići unapređenjem saradnje prosvetnih, zdravstvenih radnika, roditelja i medija kroz niz aktivnosti u lokalnoj zajednici kroz forume roditelja, školske odbore, ,,otvorena vrata“, medijske sadržaje…
Pedagozi treba da budu inicijatori da se problemi zdravstvenog ponašanja dece razmatraju bar jednom godišnje. A deci koja se rizično ponašaju treba ponuditi alternativna rešenja kroz školske sekcije, rekreativne aktivnosti, grupe podrške, klubove prijateljstva i zdravlja.
Prilika je da se podsetimo i tekstova iz sedijala „Radoznalost i neinformisanost mogu biti kobne“ gde smo govorili da broj maloletnika sa izvršenim krivičnim delom za neovlašćeno držanje i stavljanje u promet opojnih droga drastično raste. Prema statistici tokom 2019. godine bilo ih je 14, godinu dana ranije čak 18, što je popriličan broj u odnosu na ranije godine, kada je izvršilaca bilo manje, najviše tri po jednoj godini. Iz Policijske uprave podatak da u protekle dve godine u bilizini užičkih škola nije evidentirano nijedno krivično delo u vezi sa opojnim drogama.
Govorili smo između ostalog i o anketi koja je sprovedena u 23 osnovne i srednje škole Zlatiborskog okruga i koja je pokazala da 4,5 odsto od 1961 učenika sedmog osnovne i prvog razreda srednje škole je probalo neku od droga. U sedam škola niko od učenika nije naveo da je koristio neku od psihoaktivnih supstanci. Iako većina učenika tog uzrasta nije imala dodira sa drogom i ovaj mali procenat je alarmantan za taj uzrast, podaci su Zavoda za javno zdravlje Užice. Ipak, nameće se zaključak: „Crvena lampica“ mora da se upali i ako je dete samo jednom probalo narkotike.
Tekst iz serijala „RADOZNALOST I NEINFORMISANOST MOGU BITI KOBNE“ – O važnosti prevencije narkomanije u školama Grada Užica, proizvdnja medijskih sadržaja programa za omladinu, projekat je sufinansiran sredstvima GRADA UŽICA. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
