SARAJEVO I UŽICE  –  ISTORIJA NERASKIDIVIH VEZA

Sarajevo i Užice –  istorija neraskidivih veza“, izložba čija je autorka Danijela Mrda, direktorka Arhiva BiH, a koautori su Merima Serhatlić Agarević, Sandra Biletić i Siniša Domazet, organizovana je zahvaljujući entuzijazmudve ustanove. Izložba će posle Užica biti postavljena u Bihaću na Međunarodnom savetovanju arhivskih radnika, a zatim će je videti publika u Bajinoj Bašti i u Čajetini.

Izložba sadrži 26 panoa i sadržajno popunjava znalački odabrane istorijske izvore struktuirane u više tematskih celina usmerenih na upoznavanje prvenstveno društvene istorije ili onoga što je ispunjavalo svakodnevicu žitelja ova dva grada.

Obuhvata različite teme poput  privrede, prosvete, zdravstva, saobraćaja, delovanje raznih udruženja, migraciona kretanja, a najviše je dokumenata iz perioda Drinske banovine, nove administrativne jedinice Kraljevine Jugoslavije, nastale 1929. godine, koja je zahvatala njen centralni deo sa sedištem u Sarajevu. Izložba predstavlja svojevrstan kulturni događaj i zanimljivo podsećanje na ljude i događaje iz prošlosti ovih krajeva.

– Podseća na veze dva grada i njihovih žitelja, toliko međusobno povezanih u prošlosti, već je ona i jedan značajan segment u izgradnji naše kolektivne kulture pamćenja koja hronično pati od dve slabosti – neznanja i međusobnog nepoznavanja. Zato se značaj ove izložbe mora sagledavati i u kontekstu oživljavanja istorijskih sadržaja koji upućuju na duboke istorijske veze Sarajeva i Užica, ali i u kontekstu uspostavljanja novih duhovnih, kulturnih, prosvetnih, naučnih i privrednih veza našeg naroda sa obe strane Drine, – istakao je dr Draga Mastilović profesor, dekan Filozofskog fakulteta u Istočnom Sarajevu.

Više fotografija sa otvaranja izložbe u Užicu na FB stranici UžiceMedia.

Direktorka Arhiva Bosne i Hercegovine Danijela Mrda, je podsetila da izložba sadrži veliki broj dokumenata koji su prvi put pred publikom, a da Arhiv BiH ima oko devet hiljada kutija dokumenata iz perioda Drinske banovine. Deo ove građe je sređen, a deo je predmet istraživanja arhivista Arhiva BiH za koji su veoma zainteresovani i arhivski radnici, istoričari i naučni radnici sa teritorije bivše Jugoslavije.

Drinska banovina je obuhavtala veliku teritoriju, 27.845 kilometara kvadratnih sa 1.534.739 stanovnika. Bila je izrazito verski mešovita što je određivalo njen specifičan položaj. Najbrojniji su bili pravoslavci 64,7 odsto, muslimani 23,23, katolici 11,05 i 1,02 procenata ostali. Izložbom su htteli da podsete na najvažnije događaje istorije Bosne i Hercegovine od perioda okupacije 1878, zatim atentat u Sarajevu o kojem se i danas vode ozbiljne naučne polemike i rasprave koji je, kako kažu istoričari, bio povod za prvi svetski rat. 

– Sarajevo nekako nosi usud te teške sudbine našeg naroda i sa ove i sa one strane Drine koju ne doživljavam kao granicu, nego samo kao prirodnu imaginarnu liniju između naroda koji zaista jesu vezani neraskidivim vezama. Videćete kako je izgledalo Sarajevo dan posle atentata kada je počela odmazda huligana po srpskim radnjama u centru grada. Sva ostala građa pripada periodu 1924-1941. sa posebnim akcentom na užički okrug. Imam privilegiju da kažem da ćemo kartu Drinske banovine sa ucrtanim svim osnovnim školama ostaviti na poklon Istorijskom arhivu Užice. Iz našeg Arhiva ova karta, njena kopija, do sada nikada nije iznošena ni prikazivana, kazala je Danijela Mrda.

Izložbu je otvorio zamenik gradonačelnice Užica Dragoljub Stojadinović, ističući da istorijska previranja nikada nisu prekidala migracije, privrednu i kulturnu saradnju dva grada, a da činjenice pokazuju da je istorija u velikoj meri zajednička.

– Opstanak dugujemo uzajamnoj podršci i razumevanju naših naroda. Uveren sam da ćemo kroz ovu postavku koja želi da nam ispriča priču o istinskom prijateljstvu naših gradova, napraviti značajan korak u izgradnji novih mostova saradnje i da ćemo se u buduće i češće sretati naglašavajući sve ono pozitivno i dobro što nas je neraskidivo povezalo za sva ova vremena.

Direktor Istorijskog arhiva Užice Željko Marković, ukazao je na dobru saradnju užičkog Istorijskog arhiva sa državnim Arhivom BiH, ali i Arhivom Republike Srpske, Arhivom grada Sarajevakao i sa kantonalnim arhivima u Tuzli, Zenici i Bihaću

Marković je najavio da će izložba „Sarajevo i Užice – istorija neraskidivih veza“ posle Užica biti postavljena u Bihaću na Međunarodnom savetovanju arhivskih radnika, a zatim će je videti publika u Bajinoj Bašti i u Čajetini.

Hroniku kovid -19 tokom aprila možete pogledati na UžiceMedia.

Aktuelne podatke za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.

Najvažnije servisne informacije u Užicu možete pogledati OVDE.

- Advertisement -