Revijalna izložba fotografija – Na ovogodišnji konkurs pristiglo je oko 500 fotografija od petesetak stvaraoca, a na izložbu je uvršteno 105 radova od 38 autora.
Uz radove novosadskih svetlopisaca na izložbi su zastupljena i ostvarenja uglednih fotografskih stvaraoca iz Beograda, Valjeva, Kragujevca, Zrenjanina i drugih mesta Srbije.
Svi zainteresovani izložbu mogu pogledati do 1. decembra. Organizatori izložbe su Istoriski arhiv grada Novog Sada i Foto asocijacija Vojvodine uz podršku Uprave za kulturu grada Novog Sada.
Revijalna izložba fotografija
Jedna od autorki je Užičanka Slađana Pantelić
Rođena je u Užicu, živi i radi u Novom Sadu. Učesnica je mnogobrojnih domaćih i međunarodnih izložbi i dobitnica brojnih nagrada.
Fotografije Slađane Pantelić su izlagane u Srbiji, Londonu, Beču, Njujorku, Sloveniji, Poljskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Kini i drugim zemljama sveta.
Novosadske ulice, o fotografiji iz kataloga: Petar Đurđev
„Fotografija je slika nastala delovanjem svetla ili nekog drugog zračenja na podlogu osetljivu na svetlo. Zvanično se smatra da je fotografiju izmislio francuski slikar Luj Dager 1839. godine, sa željom da sebi olakša slikarski posao, a postao je autor jednog od najvećih svetskih pronalazaka.
O značaju fotografije, sada neizbežno prisutne u svim segmentima savremenog života, iluzorno je bilo šta govoriti jer je to opšte poznato. Za razliku od pisane arhivske građe koja neposredno govori o nekom događaju, autentična fotografija je uvek savremenik onoga što je na njoj zabeleženo.
Najuverljiviju predstavu o generacijama naših prethodnika imamo zahvaljujući njima. Fotografija kao vizuelni istorijski medij uživa popularnost i među širim slojevima javnosti, onima koje ne bi svrstali u stručnu i naučnu, jer je po svojoj prirodi najlakši način za dočaravanje istorijskog perioda, konteksta i nasleđa onima koji su iz raznih razloga vrlo malo ili nimalo u kontaktu sa štampanom građom. Iz tog razloga je poraslo interesovanje istoričara, ali i drugih kulturnih i naučnih radnika za fotografiju kao deo nasleđa, narativa i istorijskog izvora.
Ulična fotografija služi kao važan medij za svakodnevnog života. Ovaj oblik fotografije zauzima značajno mesto u svetu vizuelnog kazivanja, omogućavajući nam da cenimo lepotu sveta oko nas. Kroz svoj objektiv, ulična fotografija ima potencijal da inspiriše, izazove razmišljanje i podstakne dublje razumevanje društva i njegovih nijansi.
Osnova uspešne ulične fotografije počiva na spontanosti, obuhvatajući nenapisane priče koje se bave svojim svakodnevnim životom. Bilo da se radi o kratkotrajnom izrazu radosti ili tuge, ulična fotografija ima moć da sačuva ove prolazne trenutke za večnost. Kroz objektiv uličnih fotografa, postaju vidljivi brojni slojevi naše prebogate kulture i tradicije. Ovaj tip umetnosti deluje kao svojevrsni vizuelni arhiv, dokumentujući jedinstvene običaje, rituale i stil života naših sugrađana.
Ulična fotografija zbog toga služi kao most koji povezuje sve građane Novog Sad prikazujući šta svako društvo čini posebnim i pomaže u očuvanju kulturnog nasleđa, osiguravajući da se suština tradicije i identiteta ne izgubi tokom vremena. Dokumentujući društveno-političku klimu, ekonomske razlike i kulturne promene, ulični fotografi igraju ključnu ulogu u podizanju svesnosti o brojnim društvenim pitanjima.
Da li pričamo o spontanom snimku porodice u šetnji, detalju sa fudbalske utakmice ili umetničke izložbe, ulični fotografi nam pomažu da spojimo i razumemo taj nekada komplikovani mozaik zvani Novi Sad“, navodi Petar Đurđev u katalogu izložbe.
Pogledajte i druge tekstove iz kulture, putopise i reportaže sa stranice Užicemedia.
