Rajačke i Rogljevačke pi(mn)vnice karakteristika su Negotinske Krajine koja je poznata vinska regija, u poslednje vreme bude pažnju i gostiju iz inostranstva, a da nije tako ovaj deo Srbije ostao bi zaista pust i prazan.
Vinska sela izgrađena od kamenog peščara su kao svojevrsni spomenici kulture pod zaštitom države, a očekuje se da uskoro budu i pod zaštitom UNESKA. Sa razlogom.
Naselja od kamenih kuća u kojima se pravilo i čuvalo vino, a i danas su aktivni neki vinski podrumi, nazvana su pivnice, ili pimnice, meštani kažu, ispravno je i jedno i drugo, kako je kome lakše za izgovor,a zna se, tu se pravi i pije vino , te je zbog zemljišta i klime pogodnih za razvoj vinove loze.
Negotinska Krajina je bila važan vinogradarski region još u doba Rimljana, beleži istorija vinske proizvodnje ovog dela Srbije, a beleži i sledeće:
„Evropsko vinogradarstvo je krajem 19. veka zapalo u veliku krizu, kada je iz Amerike stigao parazit po imenu filoksera, sićušna uš, koja uništava vinovu lozu. Filoksera napada i uništava koren vinove loze, čime dolazi do sušenja čokota i zamiranja celog vinograda.
Kada je oko 1870. godine u zapadnoj Evropi ova bolest izazvala nestašicu vina, došlo je do procvata vinogradarstva u Negotinskoj Krajini, u kojoj, zbog peskovito-krševite strukture tla, filoksera nije mogla da se proširi.
Tada je negotinsko vino počelo da se izvozi u celu Austrougarsku, ali i u Francusku, Englesku i Rusiju. Vino se iz Negotinske krajine prevozilo brodovima koji su plovili Dunavom. Krajina je krajem 19. veka imala najveću površinu pod vinogradima u celoj Srbiji. Zbog velike rasprostranjenosti vinogradarstva u ovim krajevima, nastali su posebni kompleksi namenjeni proizvodnji i čuvanju vina, poznati kao pimnice koji izgledom podsećaju na omanja sela…“
Ipak, da se na licu mesta uverimo. I idemo pravo u Rajačke i Rogljevačke pi(mn)vnice.
U Vojkanovom vinskom podrumu
Nalaze se u selima Rajac i Rogljevo, oko četiri kilometra su udaljena jedno od drugog, a oko dvadesetak od grada Negotina. Do Rajačkih pivnica iz pravca Zaječara stiže se putem kroz selo Mokranje, rodno mesto Stavana Mokranjca, zatim Veljkovo, po hajduk Veljku, a onda do raskrsnice, desno je Rogljevo, levo Rajac, a pravo selo Smedovac, u kome takođe ima desetina očuvanih pivnica.
Rajačke pivnice su najočuvanije, a nalaze se na brežuljku iznad sela Rajac, put nije loš, ali jedva se vidi asfalt od naraslog žbunja i korova sa obe strane kolovoza. Penjući se ka pivnicama, vidimo tek po kog starijeg stanovnika sela.
Na ulazu u Rajačke pivnice srećemo Vojkana Milanovića, vlasnika starog vinskog podruma, raspoložen je da govori:
„Ja sam čuo priču da su Rajačke pivnice postojale još za vreme turske okupacije. Svako domaćinstvo u selu Rajcu imalo je svoj vinski podrum. Ako se pitate zašto su ovde baš nikle ove pivnice, a ne dole u selu kuda ste prošli, objašnjenje je, vino prima strane mirise više nego mleko.
U selu su mirisi stoke, mirisi kanalizacije, ljudi, i sve to negativno utiče na kvalitet vina. Vidite ove kamene kuće i uličice između njih, pa to je nekada bilo pravo pivničko naselje. Kamene kuće zapravo imaju u sebi tri materijala: kamen, drvo i crep- ćeramidu, i sve ove kuće su duboko ukopane u zemlju, da bi se postigla ujednačenija temperatura i leti i zimi.
Na Svetog Iliju, ovde u pivnici neće vam biti vruće, biće sasvim prijatno, kao i sada polovinom juna. Nikada se u hladnim zimskim mesecima vino nije zaledilo.
Rajačke i Rogljevačke pi(mn)vnice – Ukupan broj pivnica bio je oko 360, koliko je bilo i kuća u selu Rajac, danas aktivnih pivnica ima malo. Problem ovog kraja, i cele Istočne Srbije je iseljavanje, mladi odlaze na školovanje, ne vraćaju se.
Ovde je izmešano stanovništvo, i iz srspkih i iz vlaških sela stanovništvo je otišlo u veće gradove, u inostranstvo, tako da je čitav kraj ostao bez naroda, to je veoma uočljivo, prođite ovuda, nema nigde nikoga.
Malo je oživelo poslednje dve godine, za vreme korone, te je krenula i veća prodaja vina. Oživela je i proizvodnja vina, pojavili su se neki novi zasadi loze, ali sve je to još uvek nedovoljno.
Kulturno istorijaki značaj pivnica kao jedinstvenih građevina je veliki, i Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije, a i neke organizacioje iz Evrope zainteresovale su se i počele nuditi bespovratna sredstva za očuvanje pivnica i seoskih kuća u Rajcu, Rogljevu i Smedovcu, u ova tri sela koja su najpoznatija po proizvodnji vina.
Otprilike, ta bi subvencija bila od milion do tri miliona dinara, još taj konkurs nije završen, videćemo. Planirano je da se uradi i kanalizacija kroz pivnice isela, jer kako razvijati turizam ako nemate kanalizaciju…“ kažeističe naš sagovornik za Rajačke i Rogljevačke pi(mn)vnice.
Svako vreme traži svoju sortu vina
A zatim nas Vojkan uvodi u svoj vinski podrum, kamenim stepenicama nizbrdo, do buradi, presa za ceđenje grožđa, balona, flaša…
Sve je staro, autentično…
„Pivnica je napravljena sigurno pre vek i po, a obnovljena je tridesetih godina prošlog veka, za vreme Kraljevine Jugoslavije, generacije pre mene u mojoj famili bavile su se proizvodnjom vina, kažu da je to od vremena kada je ovaj kraj oslobođen od Turaka 1833. i postoji evidencija koliko se proizvodilo vina i od koje sorte grožđa.
Svako vreme je imalo, kao neku modu, svoju sortu grožđa. Bio je to nekada prokupac, zočinjak, kasnije game, sada kaberne, savinjon, cnra tamjanika ponovo je u modi, bio je ranije italijanski rizling, sada opet bela tamjanika… sve u svoje vreme.
Ako je u jednomn momentu bio važan kvalitet onda se prodavalo kvalitetnije vino, a u vreme kada se iz Jugoslavije izvozilo dosta vina, onda se gajilo grožđe koje jedavalo dosta tečnosti, a kvalitet je svakako bio nešto manji.
E, sada se ponovo traži kvalitet, gosti koji dođu ovde u Rajačke pivnice, očekuju vrhunska vina i mi im to moramo dati. Ovde su sva burad hrastvova, ona su najbolja, ali traže muku. Treba ih povremeno oprati, a kako ih izvući uz ove stepenice, pa vrela voda, vinska soda, sumporne trake, moja burad su zapremine od 150 do 750 litara, i prazna su mnogo teška.
I to pranje traje po nekoliko dana uz veliki fizički napor, ali mora, da bi vino bilo postojano u njima. Imam i prohromsku burad, ljudi su počeli koristiti i plastičnu burad, ali to nije u tradiciji. Znate, sve traži neki rad i napor, i pošto me pitate može li se živeti pristojno od proizvodnje vina ovde u Negotinskoj Krajini, pa može uz veliki rad, poslednjih nekoliko godina povećana je potražnja naših vina.
Moji sin koji je zaposlen u negotinskom „Prahovu“ pomaže mi, te mogu imati neku pristojniju zaradu. Ali u ovom poslu više njih bi samo da budu trgovci, ali bez gajenja grožđa i proizvodnje vina nema niša…“ zaključuje naš sagovornik iz Rajačkih pivnica.
Rajačke i Rogljevačke pi(mn)vnice: Pivnice ili pimnice
Iz Rajačkih pivnica, sledeći dan „spuštamo“ se u selo Rogljevo, a zatim, kilomer i po penjemo ka Rogljevačkim pivnicama. Naša sagovornica i domaćica je Barbara Radosavljević, mlada žena, ali veliki poznavalac istorije negotinskih pivnica, ona je i vlasnica oko dvadeset pivnica, nekoliko pivnica je pretvoreno u pansione sa sobama u etno stilu. Dva dana i dve noći proveli smo u druženju i priči sa Barbarom.
„Kao što vidite Rogljevačke pivnice su izdvojen kompleks, veoma su stare, to su kamena zdanja građena početkom 19.veka, a imamo i brvnare, stare i po tri stoleća. Ovo je zapravo niz vinskih podruma, u njima ne žive ljudi, u njima „živi“ vino…“
A onda nam Barbara objašnjava otkuda dva naziva, pimnice i pivnice za kompleks vinskih podruma: „Zanimljivo, kada ljudi dođu sa strane uvek kažu, došli smo u pimnice, a meštani govore- pivnice. Pivnica je staroslovenska reč i znači podrum, i to se u okruženju Balkana održalo, a kod nas nažalost ne!
Mi mešamo pivnice sa mestima gde se proizvodi i pije pivo, a kao što vidite na svakom ovom kamenom zdanju koje je vinski podrum piše, „ova pivnica podignuta je te i te godine…, vlasnik pivnice je taj i taj… dakle, pivnica je izvorni naziv ovih vinskih negotinskih podruma, i pravopisno su tako „ušle“ u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Srbije 1983, kao spomenici kulture prve kategorije, a od 2009. smo na primarnoj listi UNESKA, i čekamo da budemo svetska kulturna baština.
I eto objašnjenja, pravopisno je pivnice, ali meštani su mutirali v u m, akada na internetu ukucate pivnice, ili pimnice, isto dobijate. Samo na nekoliko pivnica u Rajcu imate da piše pimnice, i to je novijeg datuma, na svim drugim piše – pivnica, sa imenom vlasnika.
Najpre drveni, posle kameni vinski podrumi
„Drveni vinski podrumi kakvi su građeni pre nekoliko stoleća, a ima ih ovuda vrlo malo sačuvanih, nisu mogli da održavaju stalnu temperaturu potrebnu vinu, pa je počela gradnja kamenih pivnica, a može se reći da su nam kulturu pravljenja kamenih pivnica doneli Srbi sa Kosova koji su ove delove Srbije naselili tokom Velike seobe.
Kamen je dopreman iz okolnog majdana, radilo se na mobu, pet porodica je u isto vreme gradilo podume, kod jednih, drugih, trećih, i tako su nikla ova zdanja, neka su i dan – danas u funkciji“, objašnjava naša sagovornica.
„Podrumi su delimično ukopani u zemlju kako bi temperatura vrlo malo varirala tokom godine, a na spratu su ranije bile prostorije za boravak u doba berbe i negovanja vina. Ove kuće nemaju dimnjake, jer u njima niko ne živi preko cele godine.
U Rogljevu je nekada bilo oko 300 pivnica i kazanija, ali sada nažalost ostali smo ovde sa oko 150 objekata, vidite, neki krovovi su urušeni, neke pivnice su skoro pale do zemlje, nisu u funkciji, ali se vode kao spomenici kulture, i samo je oko dvadesetak aktivnih vinskih podruma ostalo od stotina pivnica i u Rogljhevu, Rajcu, i Smedovcu, u selima u kojima su nekada ljudi živeli od vina i za vino…!“
Rajačke i Rogljevačke pi(mn)vnice danas
„Pivnice danas su turistička atrakcija, zanimljivost za one koji vole staru arhitekturu i istoriju. Ovde je očuvana i priroda, ljudi sa svih strana ne dolaze samo da bi prošli putevima vina, već da osete Krajinu, da probaju kuhunju ovog kraja, da se odmore.
Vidite Timok, čist je, lipa procevtala, dud sazreo, oraha će biti dosta, rodili… A nadam se biće i gostiju. Ali, moram reći, poslednjih godina više je stranih gostiju nego naših, nezamislivo!
Ali, korona je učinila da malo bolje upoznamo sami sebe, i bilo mi je zadovoljstvo da mi dođu naši ljudi, da se interesuju za ove građevine, za istoriju proizvodnje vina, za Krajinu…
Mi ovde živimo neko vreme prošlo, tačnije, ovde je vreme stalo, ne možemo ništa menajti na pivnicama, to su spomenici kulture, mora sve ostati autentično, za svaku promenu pita se Zavod za zaštitu spomenika kulture. Ja volim što živim ovaj san i čaroliju, ova sredina i ja razmenjujemo pozitivnu energiju, volim ovaj posao!”
Vino ima svoj život i navike
Šetamo sa Barbarom ulicom između pivnica, neki objekti su manji, neki veći, neki urušeni, neki ostali kakvi su nekada sagrađeni, na velikom broju piše, „Pivnice Radosavljević“, Barbara kaže:
„Moja porodica je imala nekoliko pivnica, ali pošto sam ja rešila da se bavim ne samo proizvodnjom vina, već i turizmom, ja sam otkupila neke pivnice i sada ih imam 22, ne smem ništa menajati u njima, jedino što moram neke da opremim nameštajem za prihvat gostiju.
Jedna velika pivnica je muzej, i tu je kao što ste videli kolekcija starih predmeta koje je sakupio moj otac koji je bio čuveni kolencionar, obišao je svet da bi našao neke od ovih predneta, stari novac, oružje, posuđe, satove, radio aparate…
Drugi deo muzeja je neobičan, tu ste videli kostur mamuta, kosti su pronađene ovde u Negotinskoj Krajini…
A onda nas Barbara uvodi u svoj vinski podrum: „Podrum u kompleksu pivnica koje je obnovila moja porodica star je oko 250 godina, ovde se proizvodi i čuva vino na tradicionalni način. Vidite, zemljani pod, kameni zidovi, burad hrastova, znači sve ono što je u prirodi, i mora se pratiti taj prirodni tok. Za crno vino su hrastova burad, aza belo, burad od bagrema, tako su i ove velike bačve koje primaju i po 500 litara vina.
Ako pitate koliko je staro vino u flašama, ne znam, možda ipo 20-30 godina, važno je da bude dobro zatvoreno, da ne „prodiše“, te ja uvek plutu zalivam voskom. Imam par flaša vina starog i 50 godina.
Važno je čuvanje vina u ovim podrumima koji su sa stalnom temperaturom, vino ima svoj život, svoje „navike“ i treba sve to ispoštovati. Kada si u ovom poslu, moraš mnogo znati, i voleti vino, ne samo da ga piješ, već i da ga praviš“, ističe naša sagovornica za Rajačke i Rogljevačke pi(mn)vnice.
Tajna groblja iznad Rajačkih pivnica
Na preporuku mojih sagovornika iz Rajca i Rogljeva, posećujemo staro Rajačko groblje, koje je jedinstveno po obliku nadgrobnih spomenika. Barbara se interesovala kao meštanka od kada datiraju po dva-tri metra visoki spomenički stubovi sa kamenom kapom na vrhu, sa nizom simbola, ali bez imena kome su posvećeni.
Ona ovako tumači: „Tu na groblju su i stećci koji datiraju od 14 veka, pa nadalje, tu su muški spomenici- stubovi sa kapom na vrhu i ženski sa filigranskim ukrasima, i mali spomenici, pretpostavlja se, dečji. Na spomenicma su staroslovenski simboli, paganski, ni na jednom spomeniku nema imena, ali kroz simbole utisnute u kamenu, sve je zapravo zapisano, ali treba znati to tumačiti.
Videli ste, na njima su svastike, kolovrati, bog Perun, cvetovi, linije cik-cak, slovenske boje koje su još očuvane, zaista jedinstveno, kao da niste u ovom svetu. I ovo groblje, kao i pivnice je pod zaštitom kao spomenik kultre. Mi meštani se trudimo da prostor između spomenika držimo očišćen, da se to dobro vidi, i da svojom pričom zainteresujemo ljude koji dolaze u ove krajeve“, ispričala je Barbara svoje saznanje o starom groblju na vrhu Rajevca.
A stručnjaci kažu, „ulaže se veliki napor da se istorijski i kulturološki obrade ovi jedinstveni spomenici, i do sada je obrađeno oko 200 objekata. Prema otkrivenim podacima, rajački nadgrobni spomenici mogu se smestiti u period od druge polovine 18. do prve polovine 20. veka. Spomenike su pravili isti majstori, kamenoresci sa juga Srbije, koji su gradili ipivnice.
Postoji priča da meštani Rajca nisu sahranjivali svoje u selu, več na brdu iznad pivnica u kojima su držali vino, što govori o važnosti vina u životu tih ljudi nekada. Na groblju postoji više srpskih nadgrobnih spomenika iz druge polovine 18. veka na kojima je prikazana svastika u značenju solarnog simbola.
Inače, svi spomenici su izuzetno ukrašeni, a zanimljiva je sličnost nekih ukrasa, pre svega krstova i svastika sa ukrasima na stećcima“, zabeleženo je u istorijsko – etnografskoj dokumenatciji iz dosadašnjeg istraživanja Rajačkog groblja, na kome je preko 1500 starih kamenih spomenika.
Urediti okolinu sa dobrom putnom infrastrukturom, pa onda očekivati dosta ljubitelja vina
Pivnice u negotinskom kraju su zaista jedinstveni objekti, Krajina je prelepa, zelena, ali prazna. Nedestaju ljudi, nedostaje briga da se još mnogo uradi, kako bi u ovaj kraj dolazili gosti da se dive svemu, vinu, prirodi, pivnicama, običajima, manifestacijama vezanim za vino i vinograde.
Najpre sagraditi dobru putnu infrastrukturu, jer kada se „siđe“ sa magistralnig puta Zaječar- Negotin, ikrene ka pivnicama, putevi su u očajnom stanju, pa se pitaš, da li da kreneš dalje, ili da se vratiš. Zatim, oko pivnica mora biti uređen prostor. Pivnice su razdvojene velikim korovom, neuređenim površinama…
Sve su to pojedinosti koje „budu oči“ i umanjuju utisak o lepoti pivnica, i celog vinskog područja, a turisti su sve probirljiviji izahtevniji, posebno kada se radi o gostima iz inostarnstva. A Barbara je, dok sam boravila kod nje, očekivala grupu turista iz Poljske.
Više fotografija na FB stranici i Instagramu Užicemedia.
Hroniku kovid – 19 tokom jula možete pogledati na UžiceMedia.
Aktuelne podatke za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.
Najvažnije servisne informacije tokom jula možete pogledati OVDE.