Putovanje u doba korone – serijal u kome smo svedoci da je koronavirus naterao gradsko stanovništvo da zađe u seoske sredine širom Srbije. Tamo nema policijskog časa, tamo je život, proleće, sunce, behar i čist vazduh. Nema buke, nije neophodan internet, a mir jedino poremete dnevne informacije o broju novoinficiranih po gradovima…
I tako dok traje epidemija, dođe narod u neka sela, u neka mesta koja su već svi zaboravili. Napuniše se stare kuće, odavno u korov zarasle, otključaše se vikendice u koje su vlasnici prestali i da dolaze. Na privremenim odmorima, dokoni po čitav dan, ovi prinudni posetioci sela, počeše da ih istražuju.
U našoj novoj rubrici „Na zahtev čitalaca“ pogledajte i ostale tekstove UžiceMedia.
U selu Rutošima je manastir Janja
Putovanje u doba korone – vašeg reportera put je odveo u selo Rutoši, u novovoroškoj opštini. Ovo selo je na regionalnom putu od Nove Varoši ka Priboju, preko Pribojske banje. Rutoši se graniče sa selima Seništa i Radojnja, a sva tri sela su sa malim brojem stanovnika, ali živopisnom prirodom. A ako se krene uzduž i popreko po selu Rutoši, otkriva se i istorija ovog kraja.
Ovde se nalazi manastir Janja, koji pripada Eparhiji Mileševskoj, a posvećen je roditeljima Presvete Bogorodice, Joakimu i Ani. Put za manastir obeležen je putokazom na pravcu Bistrica-Užice.
Posle četiri veka zasijao manastir Janja na obali Uvca
Manastir Janja je ženski manastir i jedini stanovnik je mati Justina, igumanija, koja je u ovm kraju živela nekoliko godina kao postanar, da bi nakon obnove manastira i izgradnje manastirskog konaka, postala njen domaćin, duboko posvećena svom duhovnom životu.
Došla je iz Kragujevca sa zvanjem mašinskog inženjera, te nije ni čudo što je svoju stručnost iskoristila i stavila na papir planove o proširenju manastirskog zdanja, rešenju problema vodosnabdevanja, postavljanju ograde oko hrama, a sve da bi se uvećala manastirska zajednica.
O manastiru se naknadno informišemo od ekipe stručnjaka Narodnog muzeja u Užicu, kao i iz iz pisanog materijala koji se nalazi u samoj svetinji. Pretpostavlja se da je na ovom mestu postojao manastir pre 400 godina, a u okviru projekta „Na svetim vodama Lima“, ekipa stručnjaka užičkog muzeja započela je jula 1993. arheološka istraživanja na lokalitetu crkve Manastirine, na imanju rutoške familije Gordić.
Početku istraživanja, na jednobrodnoj građevini, ispod takozvane Janjine stene, pronađena je časna trpeza od mermera sastavljena od tri elementa, delovi svećnjaka i polieleja i delovi keramičkih posuda, dok su na ostacima zidova otkriveni ostaci fresaka. Obnova manastira počela je oktobra 2008. a pored užičkog muzeja u projekat se uključila i Srpska pravoslavna crkva.
Na Bogojavljenje 2011. podignuti su i osveštani krstovi, i započeli su završni radovi na fasadi manastirskog hrama. Ikonostas i polielej je oslikao ikonopisac i freskopisac Ivan Kovalčik iz Novog Sada.
Zalaganjem igumanije Justine i uz materijalnu pomoć lokalnih preduzetnika, posebno Nebojše Grujovića iz Rutoša, a zatim i novčanim prilozima vernika sva tri sela, urađen je najveći deo radova na manastirskoj crkvi.
Crkvu Janju 22. jula 2012. svečano je osveštao tadašnji vladika mileševski, Filaret, a tog istog dana monahinja Justina Petković proizvedena je u igumaniju manastira.
Iz istorije crkve Janje
O ovoj crkvi na levoj obali reke Uvac, njenom ktitoru i vremenu nastanka, malo se zna. Na osnovu pronađenih ostataka, pretpostavlja se da datira iz perioda turske vladavine ovim krajevima, a u Jevanđelju manastira Žitomislić u Hercegovini, piše da je ova knjiga iz manastira na Uvcu, i navodi se godina 1671.
U epskim pesmama, iz doba Nemanjića i narodnom predanju, pominje se crkva Janja u Starom Vlahu. Po analizama ostataka, kažu stručnjaci, crkva je najpre zapaljena, pa porušena i to se deselo posle Velike seobe pod Arsenijem Čarnojevićem.
Pisanih podataka i crkvi Janji nema, sem što se mogu izvoditi pretpostavke, prateći trag kulta Janje. U našem narodu su Sveta Ana, Bogorodičina majka i Janja, vrlo često poistovećivane, a majka Janja je lokalni kult čije se poreklo ne može utvrditi, tvrde etnolozi, navodeći činjenicu da se kod nas ostaci paganstva vrlo često prepliću sa hrišćanskom tradicijom.
Ono do čega su istraživači došli jeste da je Janja zaštitnica stočara, ali i ustanika i hajduka. Stanovništvo Starog Vlaha se pretežno bavilo stočarstvom, pa ne čudi što je najveći broj nađenih i pretpostavljenih hramova vezan za ovo područje, piše Bosa Rosić, užički etnolog, u svom tekstu „Crkva Janja na Vlahu Starome“ i objašnajva „da je u nauci usvojena podela po kojoj ima devet lokacija ovih crkava,tri lokacije smeštene su u neposrednij blizini reke Uvac, koja celom svojom dužinom protiče kroz „drevno kneževstvo Stari Vlah“. A mi nastavaljamo – Putovanje u doba korone obilazeći i druge znamenistosti.
Hajdučki spomenik u porti crkve
Putovanje u doba korone – u porti ckrve, pored nekoliko spomenika za koje se ne zna kome su posvećeni, jedini spomenk sa obeležjem je spomenik Janićiju Buljugiću, po pričama lokalnih hroničara, ustaniku i hajduku u bunama protiv Turaka. Ali, kako to obično biva, za lokalne legende, uvek se vezuje više priča.
Po jednoj verziji koja je poznata u selu, a ne uklapa se u istorijske činjenice, Janićije se, pored borbe protiv Turaka, nešto zamerio Milošu Obrenoviću, te su ga uhvatili Miloševi ljudi i nakon što su ga ubili, odsekli su mu glavu i poslali Milošu, a ovaj ju je prosledio beogradskom paši, kao znak pokornosti, nakon jedne bune. Na ploči stoji godina smrti 1877. a Miloš je tada već sedamnaest godina bio mrtav, tako da je malo verovatno da je ova priča tačna.
Takođe, činjenica je da je malo hajduka razbojnika bilo sahranjivano u portama crkve, pa se u ta činjenica ne uklapa seosko predanje o hajduku Janićiju. A još jedna okolnost zbunila je dežurne tumče istorije spomenika: za vreme radova grob je morao biti izmešten, pa je tokom otkopavanja pronađen skelet bez glave. Spomenik je trenutno prislonjen uz zvonik, a čeka se odluka o njegovom postavljanju na drugo mesto, blizu porte.
Legenda o Janjinoj steni
Janjina crkva nalazi se u podnožju Janjine stene, za koju meštani još uvek vezuju jednu navodnu tragediju. Naime, priča se da se sa ove stene koja se vertikalno izdiže iznad crkve, nekada bacila jedna devojka po imenu Janja koju su roditelji hteli da udaju za momka koga nije želela.
Na ovoj steni postavljen je pre nekoliko godine veliki krst koji i noću svetli. Kada se čuju sve priče meštana, reklo bi se da je ovaj deo novovaroške opštine sazdan od legendi. Tako za Janjin manastir kažu da je deo legende o Nemanjićima, po kojoj je veliki župan Nemanja podigao Janjin manastir sestri Janji da se tu zamonaši.
Kada je ona krševitim stazama stigla u svetinju, i videla gde su je braća dovela, danima je kukala i klela da su okolna brda odjekivala, i kažu da se i danas, tokom velikih praznika čuje njeno lelekanje. Etnolozi napominju da se ova legenda može odnositi na sve crkve Janje, na koje nas upućuje etnolog Rosićka.
Letopis Igumanije Justine
Igumanija manastira, Justina, od dolaska u Rutroše 2010. svaki događaj tokom arheoloških istraživanjai kasnijih građevinskih radova, pedantno je beležila u Letopis.
„U šumi ispod Janjine stijene, prvo se ukazalo rastureno belo klesano kamenje. Dan za danom, pod rukovodstvom arheologa, došlo se do zidova crkve, na čijoj su unutrašnjosti bili vidni ostaci fresaka, do poda popločanog belim kamenom, tri elementa mermerne časne trpeze, delovi mermernih svećnjaka, delovi gvozdenog polieleja, fragment stope metalnog čiraka, keramička uljanica, više fragmenata keramičkih posuda i krstionica na stopi… sve u svemu, pošto su iz priprate i same crkve povađena visoka stabla jasena i javora, otkopana je crkva veličine 9,30 metara sa pripratom od 2,30 metara.
Obrađeni kameni blokovi koji su bili rastureni oko crkve su prikupljeni i bez maltera poređani po stranama crkve, te je ona dobila svoj prvobitni izgled.” Crkva Janja danas jejednobrodna crkva skomnih dimenzija.Priprata i naos odeljeni su lučnim prolazom, svetlost u unutrašnjost hrama prodire kroz nekoliko prozorskih otvora, jedan se nalazi na apsidi, i po jedan na severnom i južnom zidu naosa i priprate. Izuzev prozora, na jednostavnoj beloj fasadi nema arhitektonskih dekorativnih elementa.
Crkva je pokrivena dvoslivnim limenim krovom. Sa severozapadne strane crkve podignut je zvonik metalne konstrukcije. Manastir slavi 22. septembra, praznik Sv. Joakima i Ane. U ovu svetinju poslednjih godina dolaze i oni koji traže lek za bezdetnost.
Kremna se napuniše narodom
Putovanje u doba korone -iz novovaroškog i pribojskog kraja vraćamo se ka Užicu. Preko Mokre Gore stižemo u Kremna, poznato srpsko selo, za koje se vezuju brojne legende, mitovi, prorokovanja… a da bi se uverili u priču sa početka teksta – da su se sela u vreme epidemije korona virusom napunila narodom. Kremna sa razlogom.
Odavno su ovo selo napustili mnogi, u seslu je Dragan Pjević, dežurni pripovedač i glavni tumač Tarabićevih proročanstava.
„U Kremnima nema korone, jer smo mi zaštićeno područje, već su Kremna prepuna naroda sa strane, kako je i predskazano“, kaže nam Pjević i podseća da je to deo proročanstva u kome se predviđa povratak velikog broja Srba u zemlju.
„Ja uopšte nisam iznenađen pojavom koronavirusa i pošasti koja je okovala čitav svet. Tarabići su predvideli ovako nešto kao i masovni povratak naših iz inostranstva što se da pročitati u proročanstvu i to povratak u „ciljno mesto“ koje je zaštićeno od svega i koje se nalazi između tri krstate gore, Očke, Mokre i Jelove gore“, objašnjava Pjević.
Ovaj svojevrsni tumač Tarabićevih predviđanja, podseća na svoju knjigu u kojoj detaljno opisuje svaku „stavku“ kremanskog proročanstva, pa dodaje:
„Kolone izbeglica iz celog sveta čekaće na granici samo da se dokopaju Srbije koja će po Milošu Tarabiću biti svojevrsna „nojeva barka“ za ljude iz razvijenih zemlja. Vraćaće se u povorkama naši ljudi iz sveta. Doći će sa parama i mašinama, sa svim i svačim i napuniće se ova zemlja svakoga blaga.
Ali, Balkan će biti izolovan i mali. Sređuje se pećina, ako naiđu i neki drugi problemi“, – nastavlja svoju priču, Pjević i kaže:
„U Kremnima su od početka epidemije mnogi potražili spas. I kao što proroci predvideše, Kremna se napuniše narodom. Mnogi zatražiše utočište u selu i raspituju se ima li slobodna kuća za spas. Mi smo zaštićeno podučje, nalazimo se u preseku tri dijagonale.
Od kako je sve ovo sa virusom krenulo, kod nas u selu traži se slobodna soba više. Najviše je Novosađana, Beograđana i Jagodinaca. Apoteka nam radi, ali gužvi nema, jer nema ni korone i sve ove bezbednosne mere davno su predskazane“- kaže Pjević, i zaključuje da se „ovde život odvija normalno, poljoprivredni radovi su u toku, ljudi ne misle na bolest, jer zavičaj Tarabića je mesto gde se uvek zlo pobeđivalo“.
Pogledajte i druge putopise i reportaže sa stranice Užicemedia.
Hroniku kovid – 19 tokom februara možete pogledati na UžiceMedia.
Hroniku kovid -19 tokom januara možete pogledati na UžiceMedia.
Aktuelne podatke za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.
A najvažnije servisne informacije u Užicu možete pogledati OVDE.
„Na zahtev čitalaca“
Podsećamo da smo pred kraj prošle godine u saradnji sa PU „Lokal pres“ sproveli istraživanje o tome koliko se prate i šta čitalačka publika želi da ima više u užičkim lokalnim medijima. Teme o kojima pišemo u ovoj rubrici su one za koje su se čitaoci tada odlučili.
Do sada nam je stiglo i više predloga posredstvom društvneih mreža. Radujemo se saradnji sa našim čitaocima i pozivamo da nam uputite još predloga kojima bi naši novinari posvetili više pažnje u narednim tekstovima:
uzice.media@gmail.com
U našoj novoj rubrici „Na zahtev čitalaca“ do sada su objavljeni sledeći tekstovi:
