– Želim da čujem ideje mladih i šta ih može zadržati u Užicu, koji su to uslovi koji bi oni postavili svima nama starijima i šta je to što možemo za njih da uradimo da oni ostanu ovde? Da li je odnos prema mladima šefovski a ne roditeljski, ili je u pitanju plata, šta je potrebno da motiviše mlade žene da žele da postanu majke, kako da im pomognemo da to zaista ostvare? Širok je dijapazon tema sa mladima a posebna je oblast odnosi se na zavisnost i opasnosti uzimanja psihoaktivnih supstanci.
Ključno je da se lažne informacije ne plasiraju među mlade jer um naše dece je najveće bogatsvo koje naša zemlja ima. Izuzetno je važno da se mladi i sami uključe u sve sfere društva, a ne da bude grupacija koja se ništa ne pita.
Njihov glas se mora čuti jer ne možemo samo reći da su mladi super, da je dobro što su se organizovali u humanitarnim ili drugim volonterskim akcijama. Poziv upućujemo i na lokalnom i na državnom nivou, svima koji odlučuju, da čuju glas mladih. Pravih mladih iz naroda ne poslušnika, ne partijskih činovnika nego onih koji žele da ostanu ovde i da žive pod nekim svojim uslovima – rekla je nedavno u Užicu prof. dr Danica Grujičić, neurohirurg, direktor Instituta za onkologiju, redovni profesor i prodekan na Medicinskom fakultetu u Beogradu, predsednica Fondacije “Zajedno za mlade”.
Koji su to uslovi?
– To su kvalitetna deca, ne mora neko biti član partije da bi dobio posao.Treba konačno shvatiti i kako zadržati stručnjake. Sve što radimo treba da bude u funkciji da oni sutra ne bi odlazili u Nemačku, Švajcarsku… Mogu da odu da nešto novo nauče, ali neka nam se vrate.
Gde je uloga medija kada je u pitanju dijalog, ima li ga sa mladima?
– Više prostora u medijima za mlade. Za pametne i talentovane, a manje mesta za rijalitije i kojekakve gluposti koje gledamo svaki dan. Mnogo više u medijima treba da bude pozitivnih vesti, dobrih vesti jer svako želi da pročita šta su oni postigli. Moramo ih saslušati i naći načina da za njih bude prostora i u medijima.
Ali moraju i oni da se organizuju, zato ću vam navesti primer moje generacije jer je 90-tih bilo jako teško raditi, ali smo ostali. Tada je moja plata bila protivrednosti 3500 dolara, a onda je pala na tri marke. I ne samo moja plata, nego svih nas. Pa nismo otišli. Rekli smo ostaćemo ovde, borićemo se.
Istorija nas uči da nailaze teški periodi koje jednostavno morate pobediti i prebroditi da bi bilo bolje. Sad kad gledam kako je bilo 90-tih i 2000-te, sada je mnogo bolje. Nije sjajno, ali je mnogo bolje nego što je bilo, a tu ste sada vi. Mladi moraju da razmišljaju, da nauče da se bore, a za Srbiju se vredi boriti. A mi stariji imamo zadatak da vas čujemo. Recite šta vam treba, jer mi želimo da vam pomognemo i da vašu decu gledamo ovde a ne preko skajpa. Učinićemo sve što možemo.Treba u svetu napraviti kontakte, ali ostati ovde i graditi svoju zemlju.
Da li je osnivanje Fondacije jedan od načina da se pomogne i čuje glas mladih?
– Poenta je da se pomogne deci i mladima koji sutra treba da nas vode u bolju budućnost, budućih naših lidera, velikih naučnika, umetnika, sportista… Ponosna sam na svoje Užičane i sve te priče u narodu kako smo ljubomorni, zavidni i pakosni nisu zapravo tačne. Mladi Užičani su shvatili da najpre treba pomoći pametnima, najsposobnijima jer oni treba da nas vode napred, – istakla je za UžiceMedia prof. dr Grujičić.
Šta mladima poručujete?
– Nije uvek lako, dešavaće se globalne krize i vi ćete biti njen sastavni deo. Moja iskrena nada je da će moje reči doći do njih. Kako ćete se vi izboriti? Da li su to mediji u kojima morate više biti prisutni? Bavljenje humanitarnim radom ili Fondacija to je već vaš izbor.
Imate pravo da se vaš glas čuje i u tome morate biti uporni. Biće situacija kada će te jednoga dana biti heroji, a drugog dana će vas popljuvati. Ako radite dobru stvar, ako znate da ste na pravom putu nijedne novine ne mogu vas ocrniti. Vi znate ko ste i šta hoćete, ne postoji način da vam neko drugi objasni da ste loši ako vi znate da radite dobru stvar. Gradite ovu zemlju i ne može vam niko ništa.
Užički studenti i učenici pitali su dr Grujičić i kako naći ispravan put?
– Malo nešto talenta i jako puno rada, čitanja, praćenja literature. Morate da budete spremni na izazove društva u kome živimo.
Kako da izbegnemo zamke i ostanemo svoji i autentični?
– Kad znate da ste u pravu, ne treba da popuštate nikome. Imate pravo da tražite da se prema vama svako odnosi sa poštovanjem i niko nema pravo da povisi glas i ne sme da vas šikanira. Morate pružiti otpor tome, nema univerzalno rešenje. Živela sam u srećnije vreme kada reč mobing uopšte nije postojala. Moji profesori su na mene gledali kao na svoje dete, a ja tako pokušavam da gledam na svoje mlađe kolege i da im pomognem. Morate se boriti za svoje ideje, istrajavati u tome ali biti i spremni da primite udarce. To je život. Jako je važno u svemu tome imati i prijatelje koji će vam u svemu tome pružiti podršku.
Na koji način da odbranimo i sačuvamo svoj grad od nasilne beogradizacije Srbije?
– Debeogradizacija je nešto što se mora desiti jer ćemo ostati bez zemlje. Dobra infrastruktura, obrazovanje, dobra zdravstvena zaštita, razvijanje visoke tehnologije u malim mestima da se zadrže umovi. Onda će mladi biti oslobođeni izazova velikih gradova a izmišljaće nove izume i svima će nam biti bolje.
Kako se boriti protiv politizacije naših života?
– Teško. Ali politizacijom treba da se bave stariji i naš zadatak je da vama raščistimo teren. Ako ste stručnjak bez obzira ko dođe na vlast, mora da ceni vašu stručnost. Svi se moramo izboriti za stručnost iznad politike. Onog trenutka kada to postignemo onda nećemo imati nikakav problem. Rukovodeća mesta moraju da zauzimaju ljudi koji znaju posao. Ako niste stručni i ne znate dobro svoj deo posla, onda morate poštovati onoga ko to zna i morate ga slušati.
Kako se sačuvati od korupcije?
– Jednostavno, pustiti policiju da radi svoj posao. I poboljšati sudstvo. Evidentno je šta se dešava, službe dobro rade svoj posao, operativci na terenu znaju sve. Te priče kako se nešto ne može otkriti to nije tačno. Sve se zna o svakome i treba da se zna. Ljudi koji nam čuvaju državu imaju pravo da znaju ko je opasnost za naše društvo i bezbednost. Za te službe ne sme da postoji politizacija, mogu da verujem bezgranično ali moram da poštujem onoga ko je odrastao u tim službama jer znaju posao.
Anđelija Jovanović, student Pedagoškog fakulteta rekla je da kao Užičanka koja studira u svom gradu ne može iz svih uglova da sagleda šta joj nedostaje. Studentski dom njenim kolegama koji su iz drugih opština je jako značajan a obrazovanje ovde je na visokom nivou. Očekuje otvaranje još fakulteta, da se ovde ostaje, mladi da se vraćaju ali i da se otvaraju radna mesta. Jednostavno da trudom i ubedimo sve da treba u ovom gradu da radimo i u ovoj zemlji.
Unija studenata i srednjoškolaca Užica pokazala je da mladi nisu pasivni i ne volimo da čujemo da ništa ne radimo, ne angažujemo se već smo to dokazali brojnim humanitarnim, kulturnim i sportskim aktivnostima. Itekako želimo da pomognemo ovom gradu i da živimo ovde. Potrebno je da nam stariji pomognu svojim iskustvom, da nam budu podršku, da čuju naše ideje.
Stefan Grujić, student prava rekao je da Srbiji mladi ne samo izmiču migracijama iz zemlje nego njih nema prirodnim putem. Priraštaj nam pada i sve je negativniji tako da je na nama da probamo da pronađemo rešenje. Koliko je obrazovanje bitno za ostvarivanje roditeljske uloge i obezbeđivanje vitalnosti svoje nacije?
– Veliki problem jeste tzv. bela kuga i svedoci smo da država pokušava mnogo toga da uradi- istakla je prof. dr Grujičić. Ona je dodala, – mi smo, nažalost, svedoci da se poslednjih 25 godina naši dečaci vaspitaju da imaju kajlu na vratu, a devojčice se vaspitavaju da budu sponzoruše. I nije lako posle tolikih godina ispiranja mozga reći najvažnije je da budeš i majka i da imaš svoju karijeru. Mi starije koleginice jedino možemo da im pomognemo i olakšamo jer jedino će tako biti i majke i graditi karijeru.
Strahinja Šuljagić, student medicine zapitao je kako da okupimo mlade i iz drugih sredina poput Pirota, Smedereva… i kako da se manji gradovi drže zajedno u Beogradu? Kako ostati u toj “džungli” prizeman, normalan i opet se vratiti u svoj grad?
– Upravo Fondacije kao što je Zajedno za mlade, humanitarni rad, pomoć prijateljima su neki od načina da ostanete normalni. Beograd nudi različite vrste života i zabave, a moje iskustvo sa studentima kojima sam držala tribine pokazuje da je 99 odsto naše dece perfektno. Nećemo dozvoliti da taj jedan odsto preovlada zato što u datom trenutku možda na neki nezakonit način ima više novca.
Činjenica je da ne možemo svi misliti isto o svemu i da postoji nešto što se zove razlika u mišljenjima.Važno je da izgradite kritički odnos prema svakome, ali taj odnos i vaše mišljenje mora biti zasnovano na argumentima. Ne na tome ko je vama više ili manje simpatičan nego da vidimo kakve su objektivne stvari.
Poenta je da naučimo da razgovaramo pristojno, kako treba objasniti svoje mišljenje. Nikoga ne vređati, reći šta mislite i tome se morate učiti, pa zato bih uvela bon-ton u škole. Vi treba da budete zajedno, da diskujete, svako da kaže svoje mišljenje i dijalog se mora voditi na civilizovan način. Ne ovako kako se dešava i kako rade pojedinci i na žalost postaje masovna pojava naročito pred neke izbore ili slično. Dakle, razgovor o svemu i niko nije uvek u pravu-.
Nikola Basurović, srednjoškolac naveo je veliki problem zašto mladi imaju ogromnu potrebu za dokazivanjem upotrebom narkotika?
– Za to su prvo krivi oni koji direktno zarađuju na mladima. Ljudi koji prodaju drogu pred školama moraju biti drakonski kažnjeni. Tu ne sme biti milosti. Kada govorimo i prodavcima i preprodavcima droge, moramo imati u vidu jedni su sami zavisnici i oni prodaju drogu da bi preživeli i drugi koji zloupotrebljavaju drogu i veliki novac stiču od toga što mlade truju.
Prvo morate imati iskren odnos prema roditeljima, jer vas niko više neće voleti i razumeti nego vaši roditelji. Oni mogu da budu strogi i neće vam aplaudirati ako im kažete da ste popušili marihuanu ili ste se napili. Znaće da vas posavetuju, nemojte ništa kriti od roditelja. Ako već nemate roditelje koji će vas podržati imate psihologe i nastavnike i oni su život posvetili vama. Droga se uvek prodaje s predumišljajem da biste sutra bili njihov izvor prihoda. Ako vidite da je neko od vaših drugova poklekao nemojte ga optuživati već upozorite roditelje i pomognite mu, – zaključila je prof.dr Danica Grujičić u Užicu.
Prof. dr Danica Grujičić, je istaknuti neurohirurg, direktor Instituta za onkologiju, redovni profesor i prodekan na Medicinskom fakultetu u Beogradu, predsednica Fondacije “Zajedno za mlade”.
Inicijativu za osnivanje Fondacije zajedno za mlade-prof.dr Danica Grujičić potekla je od Unije studije i srednjoškolaca Užica. Osnovana je 31.maja 2018.godine u Užicu sa ciljem da štiti interese mladih ljudi.
Užičanka prof. dr Danica Grujičić kaže da čitav svoj život je provela praktično u ovoj zemlji. Neko vreme je živela sa roditeljima u Moskvi, vratila se ovde, naučila posao, radila najbolje što je mogla i imala uspone i padove.
U okviru serijala KULTURA DIJALOGA na UžiceMedia možete pročitati i tekstove: „Lokalni mediji su odraz opšte duhovne kulture“, zatim „Formalna pismenost danas se nepodnošljivo lako kupuje“, „Odlučivalo je pravo jačeg, bolje kotiranog“, „Čim nemate argumentaciju, onda vam je niska tolerancija“ i „Lokalni mediji kao protočni bojler“.
