Školu pohađaju đaci i iz Zlatiborskog i Moravičkog okruga i u svoje 63 godine postojanja uvek je pratila novine u poljoprivedi trudeći se da unapredi nastavu i učenicima pruži najsvežija znanja iz agrara.

Ima 305 učenika koji pohađaju nastavu u osam obrazovnih profila, dva u četvrtom stepenu i to poljoprivredni tehničar i veterinarski tehničar, a u trećem stepenu pekar, mesar, rukovalac poljoprivrednih mašina, cvećar – vrtlar i operater u prehrambenoj industriji.

Obrađuju 80 hektara zemljišta, imaju svoju mlekaru i pekaru. Nedavno su, neposredno  pre poljoprivredne izložbe koja je održana u oktobru ove godine pustili u rad školsku mlekaru u kojoj se obučavaju budući tehnolozi i koja prerađuje zdravo kozje mleko koje je u većini slučajeva u našem kraju organsko.

Kojo Bošković, direktor Poljoprivredne škole sa domom učenika „Ljubo Mićić“ u Požegi odgovarajući na naše pitanje o profilu za obrazovanje u oblasti organske hrane kaže da u školi postoji izborni predmet organska proizvodnja, ali da  nemaju posebno zanimanje, odnosno obrazovni profil u biljnoj i stočarskoj proizvodnji.

Kojo Bošković

Škola nastoji da kroz praktičnu nastavu u okviru svoje ustanove, na ekonomiji i na svom imanju realizuje neke projekte vezane za organsku proizvodnju. Ono što škola trenutno radi i na putu je da to postigne jeste proizvodnja organskog jajeta. Njega sada zovemo domaće jaje, jer su kokoške nosilje na ekonomiji na otvorenom prostoru. Hrana, kukuruz, pšenica i ječam su sa naše ekonomije, što nije čisto organski, ali mi i ovu hranu za životinje zovemo domaćom, jer je jaje koje proizvodimo izvanrednog kvaliteta, – priča direktor Bošković.

Takođe u školi postoji i pekara koja koristi brašno od pšenice koja je proizvedena na ekonomiji škole.

U pekarskoj proizvodnji ne koristimo aditive, ni dodatna sredstava, pa naši učenici, pekari, jednostavno ne znaju šta je aditiv. Osnovni materijali za proizvodnju su brašno, kvasac, so i voda. Takve proizvode prodajemo u našem kiosku za našu decu, jer smatramo da dobri i kvalitetni. Posebno bih istakao integralni hleb, proizveden od integralnog brašna, koji je dosta kvalitetan i pozitivno ocenjen od kupaca sa strane koji nam dolaze. Svi proizvodi su dostupni u školskom kiosku. Najbitnije je da deca u okviru praktične nastave za obrazovni profil – pekar, učestvuju u kompletnoj proizvodnji i na taj način stiču potrebna znanja da nakon završetka školovanja budu osposobljeni za samostalni rad, – ispričao nam je direktor Bošković.

Svakako da je škola okrenuta ka organskoj proizvodnji i u segmentu povrtarstva i voćarstva, jer primenom minimalnih sredstava za zaštitu bilja proizvodi zdravu hranu koja se koristi za ishranu učenika u domu, ili za dalju prodaju.

Sigurno takav način proizvodnje daje manje prinose, ali sa druge strane dobija se kvalitetniji proizvod. To nije samo naše mišljenje, već je i mišljenje ljudi koji dolaze sa strane. Probaju voće i povrće i zadovoljni su ukusom i kvalitetetom, – svedoči direktor poznate požeške škole koja ima posebno mesto u srednjoškolskom obrazovnom sistemu Srbije.

Zaposleni u školi ističu da nije lako raditi u fabrici pod vedrim nebom i dodaju da postoji dobra saradnja sa socijalnim partnerima koji su zainteresovani za različite školske aktivnosti, a posebno za realizaciju prakse i zapošljavanje učenika obrazovnih profila pekar i mesar. Velike firme poput “Delhaize” Srbija (MAXI i TEMPO objekti), kao i manje firme na lokalu spremne su da daju stipendije za učenike.

Pekari i mesari nedostaju ne samo Srbiji, već i širom Evrope. Međutim, nedovoljan broj učenika se upisuje na ove obrazovne profile. Sve to daje za posledicu veliki broj odraslih, koji dolaze na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju kako bi lako i brzo našli zaposlenje, zaključuje Kojo Božović koji je nedavno sa grupom učenika prisustovao predavanju o organskoj hrani koje je bilo održano u Užicu.  

Reč učenika

Đorđe Lijeskić iz Drežnika učenik četvrte godine Poljoprivredne škole “Ljubo Mićić”, obrazovni profil poljoprivredni tehničar:

Đordje Lijeskic

Pristalica sam organske proizvodnje i pobornik zdrave hrane. Manji su prinosi bez hemije, ali je zato sigurno zdravije. Mislim da će mesto klasične proljoprivrede sve više zauzimati organska proizvodnja, koja ima budućnost. Mogu biti isti prinosi i bez hemikalija, samo treba više rada. Naše zemljište nije toliko istrošeno i izraubovano i u tome je naša prednost za organsku hranu.

Danijela Sekulić iz Kosjerića, učenica četvrte godine Poljoprivredne škole u Požegi, obrazovni profil poljoprivredni tehničar:

Danijela Sekulić

Sigurno je bolje ne koristiti preparate kada god smo u prilici. Za nas je zdravije da to što proizvodimo bude bez njih ili ako mora što manje hemije. Uvek sam osuđivala kada vidim da neko ne poštuje karencu, najčešće zbog neznanja. Privlači me Agronomski fakultet, dete sam sa sela.

Domaćin 37. Poljoprivredne izložbe koja je održana u Požegi 17. oktobra ove godine bila je po tradiciji Poljoprivredna škola „Ljubo Mićić“. Okupila je razne proizvođače iz Zlatiborskog okruga koji su predstavili svoju proizvodnju, a da se podsete kako je to nekad bilo, posetioci su mogli da vide i oranje jednoobradnim plugom i kosidbu sa zaprežnom kosačicom.

Foto: UžiceMedia i PŠ „Ljubo Mićić“

- Advertisement -