Petar Vujadinović je zakoračio u svet folklora u svojoj 12. godini u OŠ „Dušan Jerković“ u Užicu slučajno, ali je iz te slučajnosti izrasla ogromna ljubav i strast prema narodnoj igri koje su u njegovom životu, vrsnog stručnjaka u svom poslu, diplomiranog pravnika, intenzivno trajale skoro pet decenija.
Petar Vujadinović, dugogodišnji je član i rukovodilac KUD-a „Prvi partizan“, slobodno možemo reći – prvi korak u folkloru je odredio mnogo toga, pre svega, njegovu životnu saputnicu, kasnije suprugu Mirjanu sa kojom i danas često zaigra i zapleše kada im to srce zaželi. Sin je bio odličan igrač, kćerka jedno vreme član orkestra, a sam Petar imao je od koga da nasledi talenat. Otac mu je bio solista pevač KUD-a „Aleksa Dejović“ koji je i prvi nastao u Užicu posle Drugog svetskog rata (1944), a majka je, takođe igrala u folkloru.
– Maštao sam da budem fudbaler, ali eto, otišao sam u folklor. Dok sam bio osnovac, u školi je bilo teško napraviti folklornu sekciju, jer nije bilo dovoljno zainteresovanih dečaka, pa je direktorka škole jednom naredila da se svi dečaci pojave u fiskulturnoj sali kako bi bili odabrani članovi folklorne sekcije.
Folklornu sekciju OŠ „Dušan Jerković“ vodio je poznati igrač beogradskog KUD-a „Kolo“ i koreograf Mišo Mihailović. Među odabranim dečacima, bio sam i ja. Od te naše folklorne sekcije, tadašnja direktorka, čuvena Milena Penezić Pinja, napravila je najbolji pionirski folklorni ansambl u nekadašnjoj Jugoslaviji koji je osvojio Statuu kurira Jovice.
Iz te genracije nastali su brojni folklorci u Užicu. Nastavio sam da igram u gimnaziji, a onda i na studijama u Beogradu, u „Loli“, „Branku Cvetkoviću“ i u KUD-u Brodogradilište „Tito“ Beograd gde sam bio solista i gde sam igrao čak još nekoliko godina kada sam posle završenog fakulteta počeo da radim u „Prvom partizanu“ – priča o svojim počecima Vujadinović.
– Najomiljenije su mi bile igre iz okoline Vranja, južne Srbije i „Šota“. Spadam u grupu nižih igrača i zamislite da sam se opredelio za profesionalno igranje, a imao sam priliku za to, moj igrački vek bio bi do 42 godine. Visoki su igrali do 37, a beneficirani staž za igrače „Kola“ je 18 meseci. Sve to govori da je ovo jedan od najtežih poslova, – navodi Vujadinović i dodaje:
– Kultura jednog naroda veoma može da se pokaže kroz folklor, kroz igru, ali i kroz ponašanje u svakodnevnom životu, od toga kako koristite escajg za trpezom. Zato sam uvek govorio članovima ansambla da kada idemo na zajedničku večeru, da se ponašaju pristojno, jer je i to sastavni deo nacionalne kulture.
PETAR VUJADINOVIĆ:
Zahvaljujući folkloru obiđe se čitav svet
Petar Vujainović bio je stipendista fabrike „Prvi partizan“ i kada je završio Pravni fakultet počeo je u njoj da radi 1979. godine. S obzirom da je imao veliko folklorno igračko iskustvo odmah se uključio u KUD „Prvi partizan“ i bio je predsednik od 1981. do 1995. godine, a od 1995. pa do pre desetak godina, član Predsedništva i Upravnog odbora.
– Folklor mi je bio velika škola i iskustvo. Ne treba zaboraviti da su u folklornim ansamblima ljudi različitih afiniteta, različitih karaktera, potiču iz različitih sredina i porodica, ali imaju jednu zajedničku nit, a to je ljubav prema muzici i igri, želja za druženjem i putovanjima. Mi se i dan danas družimo, nerazdvojni smo prijatelji. Imam običaj u šali da kažem da nas trojica, Slobo Lukić, Zoran Adžić i ja imamo180 godina u folkloru, – kaže Petar i ističe da i danas, zahvaljujući folkloru, ima prijatelje u zemlji i svetu sa kojima se čuje i koliko je izvodljivo i viđa.
– Do skora smo se čuli sa Brankom Šegovićem (1922-2019), jednim od najvećih koreografa u nekadašnjoj Jugoslaviji, sada to zovu zapadni Balkan. Veoma obrazovan, Pravni fakultet završio je u Švajcarskoj u vreme Drugog svetskog rata, ali je bio izuzetan igrač i koreograf koji je, na primer, radio i otvaranje Olimpijskih igara u Moskvi.
Upoznali smo se slučajno. Zapravo, krajem osamdesetih, kada sam bio predsednik KUD-a „Prvi partizan“, videli smo njegovu koreografiju „Vrlike“ i hteli smo da je postavimo za naš KUD. To su srpske igre iz okoline Zadra, nemo kolo. On je, pre svega iz čiste znatiželje došao u Užice, postavio ovu, a kasnije još jednu koreografiju i od tada smo postali veliki prijatelji, – navodi Vujadinović.
Dok je bio u rukovodstvu KUD-a „Prvi Partizan“, Vujadinović je želeo da u njemu postavi pricipe koji važe u akademskim kulturno-umetničkim društvima.
– Do tada se radilo kako se moglo i kako se znalo, a ja sam želeo da napravim akademsko društvo, ne samo po izboru koreografija i muzike već i po ponašanju. Iskustvo koje sam stekao u „Loli“, „Branku Cvetkoviću“ i Brodogradilištu „Tito“ značilo mi je mnogo, a osim toga, želeo sam da Užice bude najbolje i u folkloru. Rezultati nisu izostali, – kaže Vujadinović podsećajući da je KUD „Prvi partizan“ nastao 1948. godine i sa izvesnim kraćim prekidima traje do danas.
– Trudili smo se da koreografije postavljaju naši poznati koreografi. Dok sam bio predsednik KUD-a postavili smo devet novih koreografija, obezbedili novac za nošnje, a prof. Dragan Mirčić bio je angažovan da radi sa orkestrom. Kupili smo komletno ozvučenje sa četiri zvučne kutije, miksetu, posebne mikrofone za orkestar, posebne za pevače i oko 200 metara kabla.
PETAR VUJADINOVIĆ:
Dobri saradnici
– Uvek samimao dobar tim sa kojim sam radio. Svi su bili dobri saradnici, ali moram da pomenem izuzetnog skulptoraVidoja Vidojevića, sekretara KUD-a. On je bio referent za kulturu u tadašnjem sistemu „Prvi partizan“. Veoma poznat i jedan od najboljih u Srbiji po skulpturama u drvetu. To je bio veliki čovek i umetnik, posvećen ansamblu, užičkom Pozorištu. Dao je svoj pečat ansamblu. Inače, KUD „Prvi partizan“ bio je rasadnik umetničkih talenata, – ističe Vujadinović.
Novac smo dobili od fabrike „Prvi partizan“ čije je rukovodstvo, kao i sindikat, izuzetno bilo naklonjeno KUD-u. Mislim da smo to poverenje koje su nam oni ukazali i opravdali. Sve je to omogućilo da od 1986. do 1989. godišnje imamo i po dve profesionalne turneje u Francuskoj. Kada podmirimo sve troškove, KUD-u je ostajalo najmanje po 15 hiljada tadašnjih maraka od svake turneje. Ovaj novac smo ulagali u opremu, u nabavku nošnji, kupovinu instrumenata.
Za ove četiri godine napravili smo sjajan fundus, – kaže Vujadinović i ističe da je izuzetno ponosan što je KUD „Prvi partizan“ 1988. godine od fabrike dobio najveće priznanje koje se dodeljuje za izuzetne rezultate, a to je nagrada „22. novembar“ sa skulpturom.
Veoma je ponosan i na Zlatnu značku KPZ-a koju je lično dobio 1990. godine za doprinos razvoju amaterizma i kulture Srbije. Drago mu je što je te godine među nagrađenima bio i „naš veliki glumac Petar Kralj i Svetlana Stević Vukosavljević koja se više od 35 godina bavi istraživačkim radom na polju predačke kulture u Homolju-Istočna Srbija“,- ističe Vujadinović.
– Da bi jedan KUD bio uspešan mora da ima dobro rukovodstvo, igrače i orkestar i ako nešto od toga nemate, vi ste u problemu. Kad sam došao u KUD „Prvi partizan“, orkestar su činili muzičari koji su već svirali u nekim drugim grupama i kada sam postao predsednik, shvatio sam da moramo imati stalan, svoj orkestar, pa smo se opredelili da ga i formiramo.
PETAR VUJADINOVIĆ:
Formirali smo svoj orkestar
Došli smo na ideju da odemo u užičku Muzičku školu i da angažujemo njihovu decu. Tako smo formirali orkestar kojim je rukovodio Darko Đitić. To je zaista dalo sjajne rezultate, a KUD „Prvi partizan“ bio je prvi u Užicu koji je u svom orkestru imao devojke koje su sjajno svirale violine, flaute i uvek smo mogli na njih da se oslonimo,- kaže Vujadinović.
PETRAR Vujadinović:
KUD nikada nije bio politički opredeljen
– KUD „Prvi partizan„ je jedini na prostorima bivše SFRJ i Srbije koji je 1990. godine na sednici svog Izvršnog odbora doneo odluku da ne nastupa na promociji nijedne političke stranke. To smo i objavili u užičkim „Vestima“. Zbog toga smo imali problema, a tražili su da igramo sa bedžom, ali i sa karanfilom. Odbili smo. Zato smo kasnije bili malo skrajnuti. Izdržali smo pritisak, jer niko od nas nije bio član nijedne partije, a nismo želeli da vređamo ničija politička osećanja,– kaže Vujadinović.
Od kraja sedamdesetih shodno uslovima u kojima se radilo, KUD „Prvi partizan“ niže uspehe na festivalima i takmičenjima, organizuje brojne turneje širom Evrope. Svaka turneja detaljno je planirana i to je za Petra Vujadinovića uvek bio izuzetno odgovoran posao koji je tražio apsolutnu posvećenost.
– Za turneje sam se uvek dobro spremao tako što proučim istoriju zemlje u koju idemo i onda od domaćina tražim da vidimo najpoznatije kulturne znamenitosti. Na primer, kada smo bili u Marseju 2000. godine, posle bombardovanja Srbije od strane NATO-a, igrači su bili mladi 1985-86. godište, mnogi prvi put izlaze van granica svoje zemlje koja je tada trpela velike pritiske propagande, zahtevao sam od domaćina da obiđemo papski dvor u Avinjonu. To je bilo obostrano oduševljenje.
Tražio sam da nam organizuju krstarenje brodom po Marsejskom zalivu da bi deca imala lep doživljaj i on to i jeste bio. Svi su se izuzetno ponašali i bili su pravi predstavnici našeg kraja i Srbije. To je za mene bilo fantastično.
Takođe, kada smo 2001. godine bili na festivalu u Nausi u Grčkoj gde je predsednik festivala bio poznati grčki arheolog prof. Emanuel Valsimidis, pitao sam ga da li možemo da posetimo arheološka nalazišta. Bio je oduševljen, seća se turneja Vujadinović i ističe da su sva putovanja KUD-a po svetu bila edukativna i članovi ansambla ih se sećaju do kraja života.
PETAR VUJADINOVIĆ:
CIOFF i prva Olimpijada folklora
– Kada se raspala bivša SFRJ, bili smo izbačeni iz CIOFF-a, međunarodne organizacije za negovanje narodne tradicije i folklornih festivala u okviru UNESKA. Međutim, nas osam drugara van Beograda, odnosno, rukovodioci kulturno umetničkih društava iz Novog Sada, Užica, Čačka, Zaječara, Kraljeva i Šapca i iz Cetinja i Podgorice, osnujemo 1994. nacionalnu sekciju CIOFF-a.
Da bismo bili primljeni ponovo u ovu organizaciju, morali smo da dobijemo podršku Južnoevropskog sektora, u okviru kojeg su severna Afrika i južna Evropa – Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Francuska, Italija, Portugalija i tako dalje. Onda smo dobili i jednoglasnu podrškuna Evropskom kongresu i na kraju na Svetskom kongresu u Danskoj 1994. godine. Tako je tadašnja Savezna država Srbija i Crna Gora ponovo jednoglasno primljena u svetsko folklorno okrilje. Možda je to bio i prvi prijem jedne organizacije sa ovih prostora u svetsku organizaciju.
Dve godine kasnije, 1996. godine, jugoslovenska sekcija CIOFF-a na osnovu predloga Komisije u čijem sastavu su bili naši najeminentniji stručnjaci, donela je odluku da KUD „Prvi partizan“, kao njen predstavnik, ide na prvu Olimpijadu folklora koja se održavala u Holandiji. Tako smo bili prvi srpski ansambl koji je otišao na ovu Olimpijadu na kojoj je učestvovalo 66 zemalja. Bili smo među prvih osam, što je neverovatan uspeh. Veoma sam ponosan na to.
A te godine ratovi na ovim našim prostorima još uvek traju. KUD „Prvi partizan„ na Olimpijadi nastupa zajedno sa KUD-om „Jedinstvo„ iz Splita. Nije nam to smetalo, jer nismo na Olimpijadu došli zbog politike već smo došli da predstavimo svoju zemlju. Koliko je samo bilo simbolike u nazivu ova dva ansambla. Za vreme nastupa mi smo navijali za Hrvate, a oni za nas. Do kraja festivala, članovi ansambla iz Splita spavala su u našem paviljonu koji je bio u centru grada gde smo nastupali. Nikome se ništa nije desilo, – seća se Vujadinović.
PETAR VUJADINOVIĆ:
Ranije su na turneje išli samo odlični i vrlo dobri đaci
Na turneje su mogli putovati samo oni članovi KUD-a koji su bili vrlo dobri i odlični đaci. A srednjoškolci su činili okosnicu ansambla koji su dolazili iz školskih folklornih sekcija što nije bio slučaj desetak godina ranije, kada je Vujadinović došao u KUD. Tada su članovi bili uglavnom radnici SOUR „Prvi partizan“. Prema pečima Vujadinovića, u njegovo vreme, kroz KUD je prošlo preko dve hiljade mladih.
– Ono što je problem svih ansambala u unutrašnjosti Srbije jeste što najveći broj igrača posle srednje škole ide na fakultete i onda, ako se ne pripremate na vreme, ne animirate decu po osnovnim školama pa i vrtićima, onda rizikujete da za dve do tri godine ostanete bez igrača, bez orkestra, – kaže Vujadinović.
Osim folklora, u to vreme je u okviru KUD-a radila i muzička, dramska, recitatorska i likovna sekcija. Treba pomenuti da je predstava koju je pripremila dramska sekcija „Šovinistička farsa“ odigrana preko sto puta.
– Kada bi se ponovo rodio išao bih istim putem. Folklor je moja velika ljubav, veliki hobi kojim sam se bavio ozbiljno. Upoznati ljude, krajeve, običaje, to je jedno neverovatno bogatstvo. Želja za putovanjem mene i moju suprugu vuče i dan danas i ne odustajemo od toga- priča Vujadinović koji je 20 godina kao pravnik radio u „Prvom partizanu“ , sedam godina u Republičkom geodetskom zavodu-Centar za katastar Užice i 16 godina kao načelnik Gradske uprave garada Užica.
Sada je u penziji, ali vodi i svoju firmu koja se bavi konsultantskim uslugama na realizaciji projekata donatora za potrebe lokalnih samouprava u Srbiji i itekako ima vremena da svim srcem uživa u svom hobiju kao i onda kada je napravio prve igračke korake.
Tekst je nastao u okviru projekta „SPRETNIM KORAKOM KROZ SVET – Deca čuvari tradicije“, koji realizuje Udruženje „UžiceMedia“ na istoimenom Portalu. Projekat se sufinansira iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Hroniku kovid – 19 tokom avgusta možete videti na UžiceMedia.
Hroniku kovid -19 tokom jula u Užicu i ostalim opštinama Zlatiborskog okruga možete pogledati u tekstu UžiceMedia.
Aktuelne podatke za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.
