Prostrana požeška kotlina i blaga pobrđa sa bogatim vodotokovima Skrapeža, Zapadne Morave i Đetinje čine je idealnom opštinom za razvoj svih vidova poljoprivredne proizvodnje među kojima i organske. Nezagađene poljoprivvredne površine mogu biti osnova za razne vidove proizvodnje organske hrane.
Savremena poljoprivreda zahteva nove tehnologije, ali i promenu u strukturi na bolje i prihvatanje novina uz očuvanje ekologije sela. Veliki pomak u zaštiti i seoskih eko sistema biće i planirana gradnja Regionalnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda baš u Požegi.
Naravno od velike važnosti su instrumenti agrarne politike kako Opštine tako i Republike i podsticaji poljoprivrednicima. Ali i razvoj sela kroz unapređenje putne i komunalne infrastrukture. Požega je prepoznaatljiva po velikom broju voćarskih zasada koji su pod šljivom i jabukom i pod izvozno vrednom malinom kao i povrtnjacima koji su poeđani u nizu pored rečnih tokova.
Bilo bi ih i više da nekadašnji gigant „Budimka“ radi i da takva fabrika koja je imala zaokruženu proizvodnju sa klanicom do konzerve nije doživela tužnu sudbinu kao mnoge fabrike agroindustrijskog kompleksa. Pored čuvenog soka od jabuke „Budimka“ je osamdesetih imala i deset hiljada grla u tovu, a njenim narescima i marmeladom snabdevana je nekadašnja Jugoslovenska narodna armija.
Kao retko koja opština u Srbiji Požega ima školu sa kojom bi se svi podičili i koja postoji od 1956. godine. To je Poljoprivredna škola „Ljubo Mićić“ pravi rasadnik kadrova u poljoprivredi i proizvodnji hrane. Škola je partner mnogim institucijama. Ona organizuje i tradicionalnu Poljoprivrednu izložbu kao i zimsku školu za poljoprivrednike zajedno sa Centrom za organsku proizvodnju iz Užica na kojoj se dosta govori o eko proizvodnji. Trenutno ima 305 đaka i nekoliko smerova.
U obrazovanju organska proizvodnja zastupljena je kroz istoimeni predmet, ali sve što rade na svojoj ekonomiji trude se da bude prirodno, a hleb samo od brašna i pšrenice koju sami proizvode uz dodatak samo soli, kvasca i vode. U ovoj školi na znanju o aditivima i sličnim materijama, prskanju, hemiji, karenci đaci su uvek dobijali najvišu ocenu. Sve što proizvedu moglo bi se podvesti pod oznaku zdrava hrana.
– Škola nastoji da kroz praktičnu nastavu u okviru svoje ustanove, na ekonomiji i na svom imanju realizuje neke projekte vezane za organsku proizvodnju. Ono što škola trenutno radi i na putu je da to postigne jeste proizvodnja organskog jajeta. Njega sada zovemo domaće jaje, jer su kokoške nosilje na ekonomiji na otvorenom prostoru. Hrana, kukuruz, pšenica i ječam su sa naše ekonomije, što nije čisto organski, ali mi i ovu hranu za životinje zovemo domaćom, jer je jaje koje proizvodimo izvanrednog kvaliteta, – priča direktor Kojo Bošković.
– Takođe u školi postoji i pekara koja koristi brašno od pšenice koja je proizvedena na ekonomiji škole. U pekarskoj proizvodnji ne koristimo aditive, ni dodatna sredstava, – navodi direktor Bošković.
I poljoprivrednici iz Glumča, Gorobilja, Vranjani, Otnja sa kojima smo razgovarali kažu da ono što proizvedu daju i svojoj deci i unucima i da ne važi „bašta za kuću i bašta za pijacu“. Međutim, postavljaju pitanje koliko je ovdašnje stanovništvo zainteresovano za kupovinu organskih proizvoda koji su skuplji i za čiji se plasman vezuju Beograd i drugi veliki centri.
S druge strane navode da u opštini Požega ima dosta organskih proizvoda, ali da im samo nedostaje papir – sertifikat bilo da je u pitanju povrće ili voće koje nije tretirano. Dodaju da u ovdašnje livade decenijama nije bačeno veštačko đubrivo i da je ishrana krava zasnovana na senu. Davno su uočili da silaža šteti kvalitetu sira i zato su kupci belog mrsa naviknuti na isti ukus sira i kajmaka kome ostaju verni i po tri decenije, rekli su nam pojedini proizvođači na požeškoj pijaci.
Malo je organskih proizvoda u našem kraju sa sertifikatom. U ovom procesu najdalje se otišlo u Užicu gde je jedna grupa poljoprivrednika u procesu konverzije.
Od primera dobre prakse izdvajamo zapis o jednoj organskoj bašti u Sloveniji u mestu Jablan koja je takođe u povoju. Organsko povrće se gaji na površini od sedam ari u jednoj parceli.
Ideje o oganskoj proizvodnji čekaju realizaciju i u opštini Požega kao i u mnogim drugima u našem kraju. Ono što je sigurno jeste da je poljoprivreda u ovoj lokalnoj samoupravi njen prioritet i gotovo da nema planskog akta u kome se to ne navodi.
O razvoju seoskog turizma u Opštini Požega pisali smo prošle godine, neke od tekstova iz tog serijala možete pogledati na Užicemedia, ali jedno je sigurno da bi spoj turizma i proizvodnja zdrave hrane bio pun pogodak.
