Osmi mart i osmomartovski protesni marš, na kome će neformalna mreža feminističkih i ženskih grupa i nezavisnih aktivistkinja ukazati na probleme ekonomske egzistencije sa kojima se suočava najveći broj žena u našoj državi. Dostojanstvo. Plata. Život – moto osmomartovskog marša u Beogradu.

Zaustaviti nasilje nad ženama u Srbiji

Žene u Srbiji izložene su drastičnom rodno zasnovanom nasilju o čemu svedoče zastrašujući podaci o 9 ubijenih žena od početka 2023. godine i 27 žena koje su tokom 2022. godine ubijene u femicidu.

Povodom Međunarodnog dana žena, Fondacija Centar za demokratiju upozorava na nasilje, diskriminaciju i neravnopravnost žena u Srbiji i pruža podršku zahtevima organizacija civilnog društva za uspostavljanje mehanizma za borbu protiv femicida i hitnu reakciju nadležnih institucija u sprečavanju nasilja nad ženama i devojčicama.

Žene se suočavaju sa različitim oblicima partnerskog i nepartnerskog nasilja. Prema relevantnim podacima, čak 21,6% žena doživelo je neki oblik psihičkog, fizičkog (uključujući i pretnje) ili seksualnog nasilja od strane partnera (Istraživanje o bezbednosti i kvalitetu života žena, RZS/Eurostat).


Podsećamo da je ekonomsko osnaživanje žena neophodan osnov za postizanje rodne ravnopravnosti, ali i održivi razvoj i ostvarivanje važnih ciljeva postavljenih Agendom 2030 Ujedinjenih nacija, koje treba posmatrati u sinergiji sa procesom evropskih integracija.

Sa jedne od ranijih akcija (Foto: Arhiva UžiceMedia)


Uz odgovarajući institucionalni i pravni okvir, važno je obezbediti i njegovu efikasnu primenu u cilju postizanja stvarne rodne ravnopravosti. U Srbiji i dalje preovlađuju patrijarhalni stereotipi u vezi sa ulogama, odgovornostima i očekivanim ponašanjima žena i muškaraca u društvu i porodici, što zahteva povećanje napora svih aktera na podizanju svesti o rodnim stereotipima.


Potrebno je uvođenje rodne perspektive u sve javne politike i na svim nivoima vlasti, kao i veće učešće građana i civilnog društva u dijalogu o javnim politikama značajnim za borbu protiv diskriminacije, socijalno uključivanje ranjivih grupa i rodnu ravnopravnost, navodi u saopštenju Fondacija Centar za demokratiju povodom Međunarodnog dana žena.

Dostojanstvo. Plata. Život – moto osmomartovskog marša


Neformalna mreža feminističkih i ženskih grupa i nezavisnih aktivistkinja u sredu, 8. marta, organizuje protestni marš za radna prava žena i dostojanstvenu zaradu, pod nazivom „Dostojanstvo. Plata. Život.“


Na ovogodišnjem osmomartovskom protesnom maršu u Beogradu neformalna mreža feminističkih i ženskih grupa i nezavisnih aktivistkinja želi da ukaže na probleme ekonomske egzistencije sa kojima se suočava najveći broj žena u našoj državi.


Osnovi zahtevi odnosiće se na uspostavljanje zakonskih okvira za bolji položaj žena i vrednovanje svakog oblika njihovog rada.
Više u tekstu Aldine Salkanović, novinarke TV Forum iz Prijepolja.

Osmi martMeđunarodni dan žena ustanovljen 1910. godine

Međunarodni dan žena ustanovljen je na Drugoj međunarodnoj konferencija žena socijalista 8. marta 1910. u Kopenhagenu, na inicijativu Klare Cetkin, vođe nemačkih socijalista i ženskog radničkog pokreta da se uvede dan večnog sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. i njujorški marš više od 15.000 žena, koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.


Prve javne demonstracije žena zaposlenih u industriji dogodile su se 8. marta 1857. u Njujorku. Policija ih je rasterala, ali su žene dva meseca kasnije osnovale sindikat i zahvaljujući njihovom radu, protesti 8. marta postali su tradicija.


Prvo obeležavanje praznika bilo je 8. marta 1911. u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj. U tradicionalno patrijarhalnoj Srbiji, dan borbe žena za jednakost prvo su prihvatili komunisti i socijaldemokrate.


Međunarodni dan žena – prva proslava u našoj zemlji održana je u Beogradu, u tadašnjem Narodnom domu, 1914. godine. Međunarodni dan žena uskoro je počeo da se povezuje sa socijalističkim zemljama. Nakon Oktobarske revolucije, zahvaljujući feminstkinji Aleksandri Kolontai Osmi mart je postao državni praznik u SSSR-u koji se koristio kao dan obeležavanja „herojstva radnica“.

„Majka livada“, ulje na platnu, autorke Nataše Žilić (Foto: N.Tošić UžiceMedia)


Tu praksu prihvatile su i ostale socijalističke države, pa je i u Jugoslaviji ovo bio veliki praznik. Države na Zapadu zbog toga su dugo izbegavale njegovo prihvatanje.


Prva zemlja na svetu koja je žemnama dala pravo glasa je Novi Zeland, koji je to učinio još 1893. godine. A za rubriku verovali ili ne, je podatak, da je Švajcarska poslednja zemlja u Evropi koja je uvela pravo glasa ženama, tek 1972. godine.


Svim ženama čestitamo 8. mart!

Bez obzira da li priznajete i da li slavite ovaj dan, učinite ga lepim za vaše majke, supruge, bake, sestre, devojke, prijateljice!

Pogledajte i druge tekstove Užicemedia, poput – ovako su pripadnici policije čestitali praznik sugrađankama, zabeleženo na užičkim ulicama 8. marta, pre koju godinu. Izdvajamo za ovaj dan i priču o jednoj običnoj a uspešnoj ženi, koja je zahvaljujući vezu obišla mnoge sredine u zemlji i inostranstvu i izlagala svoje radove –  Biserka Bisa Rakić – Užičanka. Zatim, razgovor sa Anom Đokić, o nagradama uspešnim Užičankama, pa lepa priča o velikoj ljubavi koja se dogodila u Vrnjačkoj Banji, a pogledajte i druge putopise i reportaže sa stranice UžiceMedia.

- Advertisement -