U svetu se obeležava Međunarodni dan izbeglica, koji Srbija dočekuje kao zemlja koja se i dalje bori sa rešavanjem problema ljudi koji su tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije morali da napuste dom, ali je zajedno sa ostatakom sveta suočena i sa prilivom migranata sa Bliskog istoka i Afrike.
Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije saopštio je da se u statusu izbeglice još nalazi 27.802 osobe (19.038 iz Hrvatske i 8.764 iz Bosne i Hercegovine), od nekadašnjih 618 hiljada, kao i da njihovu sudbinu deli i više od 201.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije.
Prema njihovim podacima, od 2015. godine kroz Srbiju je prošlo više od milion migranata iz Azije i Afrike, a u ovom trenutu u 18 prihvatnih i centara za azil smešteno je blizu 3.000 migranata, najčešće poreklom iz Afganistana, Pakistana, Irana, Iraka i Sirije. Četvrtinu od njih čine deca, koja idu u školu u Srbiji.
Iz Komesarijata su ocenili da se Srbija i dalje bori sa rešavanjem, pre svega, stambenih problema ljudi koji su tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije morali da napuste dom. Zahvaljujući Regionalnom stambenom programu (RSP), zajedničkom višegodišnjem programu koji se finansira donatorskim sredstvima, Srbija ovih dana useljava 2.000 korisnika Regionalnog stambenog programa.
Otvorena su 24 gradilišta stanova širom Srbije, 235 porodica je 5. marta useljeno u stanove u beogradskom naselju Ovča, dok se u naselju Kamendin intenzivno radi na izgradnji novih 270 stanova. Prema podacima Komesarijata, za više od 5.000 novih porodica biće obezbeđen dom do kraja realizacije ovog projekta 2020. godine.
Kako su agenciji Beta rekli u UNHCR-u, prema njihovom godišnjem izveštaju Globalni trendovi raseljavanja, krajem prošle godine bilo je alarmantnih 68,5 miliona prisilno raseljenih osoba. To je peta godina za redom da je povećan broj prisilno raseljenih osoba u svetu, jer ih je krajem 2016. godine bilo 65,6 miliona.
– To znači da je svakog dana 44.400 osoba bilo primorano da beži iz svojih domova usled progona, sukoba ili opšteg nasilja. Među njima je 28,5 miliona izbeglica ili tražilaca azila i 40 miliona osoba raseljenih unutar sopstvenih država, naveli su iz UNHCR-a.
Većina izbeglica iz samo pet zemalja
Prema njihovim podacima 68 odsto izbeglica u svetu potiče iz samo pet zemalja: Sirije, Avganistana, Južnog Sudana, Mjanmara i Somalije, a njih 85 odsto je našlo utočište u zemljama u razvoju, dakle siromašnijim zemljama. Ocenili su da je u Srbiji ostvaren značajan uspeh u odnosu i zbrinjavanju migranata i da se zalažu za veću solidarnost i podelu odgovornosti za izbeglice među zemljama u Evropi, a „ne prebacivanje odgovornosti“.
– Zalažemo se za poštovanje relevantnih svetskih i evropskih standarda, dozvolu ulaska na teritoriju i pristup pravičnim i efikasnim postupcima azila osobama kojma je potrebna međunarodna zaštita, naveli su iz UNHCR-a.
Iz UNHCR su ukazali da u prihvatnim centrima većina migranata u Srbiji boravi godinu dana, ali da ima i onih koji su tu i dve godine.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić poručio je da Svetski dan izbeglica posvećujemo onima koji su, zbog ratova i nemilih događaja, bili prisiljeni da preko noći napuste svoje domove i ostanu bez života koji su do tada imali.
– Ono što smo im kao država obezbedili to su uslovi za život, a kao društvo ljudskost i razumevanje, naveo je Pašalić.
Dodao je da od početka redovno i kontinutetu prati priliv izbeglica, prati njihov položaj, smeštaj i postupanje državnih organa prema njima, i do sada je dao više stotina preporuka da se isprave eventualni propusti. Izbeglice su se Zaštitniku građana obraćale pre svega zbog povrede prava na slobodu i bezbednost, prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta i ostvarivanja prava tokom trajanja postupka azila.
– Zbrinjavanje velikog broja izbeglica je veoma složen postupak i svi nadležni državni organi moraju koordinisano pristupiti tom problemu. Pored adekvatnog smeštaja država mora da im obezbedi i uslove za njihovu integraciju u društvo, što danas predstavlja poseban izazov, naveo je Pašalić.
Izvor: Beta/N1
