U noći između subote i nedelje pomeramo sat unazad, tako da ćemo spavati jedan sat duže. Zimsko računanje vremena traje do poslednjeg vikenda u martu 2020. godine.
Računanje vremena i pomeranje sata datira iz antičkog perioda. Međutim, u modernom dobu Bendžamin Frenklin je tokom devetogodišnjeg perioda koji je proveo kao američki ambasador u Francuskoj napisao esej Ekonomični projekat za smanjenje troškova i svetlosti u kojem je sugerisao da Parižani mogu da smanje upotrebu sveća tako što će se ranije buditi ujutru i provoditi vreme uz prirodnu svetlost.
Vilijam Vijet je bio čovek koji se u Britaniji izložio svoju ideju o letnjem računanju vremena 1907. godine. On je želeo da spreči ljude da troše ključne sate dnevne svetlosti tokom jutra leti. Objavio je i pamflet Gubljenje dnevne svetlosti kako bi pokušao da ljude istera iz kreveta ranije promenom satova.
On je predložio pomeranje časovnika unazad i unapred za 80 minuta, podešavanjem satova 20 minuta unapred svake od četiri nedelje u aprilu i vraćanjem nazad za istu minutažu svake nedelje u septembru što bi rezultiralo menjanjem satova osam puta godišnje.
Vijet je celog života pokušavao da ubedi ljude da je njegov plan dobar.
Za njegovu ideju se prva zagrejala Velika Britanija, a Nemačka je prva zakonski uvela letnje računanje vremena 1916. godine, podstaknuta ratnom potrebom za uštedom uglja. Britanci su na letnje računanje vremena prešli 1921. godine, a potom i sve evropske zemlje i SAD.
Većina evropskih zemalja prelazi na letnje računanje vremena izuzev Rusije, Islanda, Belorusije i Gruzije.
U svetu čak 110 od 192 države koristi letnje računanje vremena, a ono se ne koristi u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta.
Kod nas je letnje vreme počelo da se računa 27. marta 1983. godine, na osnovu odluke vlade tadašnje Jugoslavije.
Kako promena vremena utiče na naš organizam?
Da postoji veza između promene vremena i zdravlja ljudi zapazio je još Hipokrat. On je uočio da klimatske, tj. vremenske promene, utiču pozitivno i/ili negativno na ljude, što zavisi od sredine u kojoj čovek živi, njegovog prilagođavanja, psihofizičkog i zdravstvenog stanja, životne dobi. Kako na naš organizam utiče vraćanje kazaljki za jedan sat u nazad?
Zbog kraćeg dana, tj. manje dnevnog svetla, moguć je manjak energije, bezvoljnost, jači apetit, poremećaji spavanja, pojačana želja za slatkim i smanjena želja za seksom. Igranje s prirodnim ciklusom često uzrokuje i smanjenu produktivnost i gubitak interesa za rad, a postajemo podložniji bolestima i umorniji smo, ali ima jedna baš dobra vest.
Švedski naučnici nedavno su upozorili da se prelaskom na letnje računanje vremena povećava opasnost od srčanog udara, dok pomeranje sata na zimsko vreme smanjuje tu opasnost.
Stručnjaci iz Instituta Karolinska u Stokholmu utvrdili su da se broj srčanih udara smanji za pet odsto nakon pomeranja sata na zimsko vreme.
