Mokra Gora je udaljena od Užica četrdesetak kilometara, smeštena je između dve veće planine, Zlatibora i Tare, na putu je od Užica ka Višegradu i Sarajevu, a pored Šarganske osmice kojom ponovo „purnja i zavija ćira“ i etno- filmskog kompleksa „Mećavnik“, ova planina ima nešto po čemu će možda tek u bućnosti biti poznata – lekovite vode, čiji su izvori duž reke Kamešne.
O svakom od nekoliko izvora, postoje predanja iz različitih perioda, iz rimskog, iz turskog… postoje napisane knjige, mišljenja stručnjaka… legenda kaže, a meštani prihvatili, postoji devet izvora, nisu još svi otkriveni. Selo Kremna je u podnožju Mokre Gore, a Tarabića proroci „ostavili su poruku“ – kada bude otkriven deveti izvor, nailaze, teška vremena!
„Bele vode“
Najpoznatiji i najposećeniji mokrogorski izvor je izvor „Bele vode“, slučajno je otkriven 1994. godine posle jednog nevremena i izlivanja reke Kamešine. Zovu ga i izvorom Svetog Jovana Krstitelja, a poznavaoci, ali i meštani tvrde, voda ovog izvora jedinstvena je u Srbiji, i vrlo retka u svetu.
Pored izvora nalazi se i crkva posvećena Jovanu Krstitelju. Vremešni meštanin Miloje, koga zatičemo kraj izvora kaže,“siđe“ često do izvora, uzme vodu, i umiva se nekoliko dana njome.
Priča nam da su od vremena kada je otkriven izvor, oživele razne priče o moćima „Bele vode“, i narod dolazi svaki dan: „Uzimaju vodu da bi se umivali, dobra je za vid, za kožna oboljenja, probavu, stomačna oboljenja. S proleća, i leti najviše je ljudi na izvoru. Dođu sa nekoliko flaša, ima i onih koji ponesu kante, ponesu sa sobom po dvadeset litara vode, i ona tako „odlazi“ širom Srbije. Nose i u Bosnu, nije daleko odavde, i u Crnu Goru. Ova voda se pije u malim količinama, po čašicu dnevno, i umivati se treba…“ zbori nam Mokrogorac Miloje.
Izvor „Bele vode“, nalazi se u podnožju Šargana, nedaleko od pruge uskog koloseka „Šarganska osmica“. Poznati srpski balneolog, profesor dr Ratomir Tišma u knjizi „Lekovite vode u kompleksu muzejsko turističke železnice „Šarganska osmica“ navodi da lekovite mokrogorske vode spadaju u veoma retke u svetu, visoko su alkalne, pa povoljno deluju na kožna oboljenja i čir na želucu:
„Vodi na ovom izvoru utvrđena je visoka alkalnost (Ph11, 75), jedna je od petnaest u svetu takve alkalne sadržine, niska je mineralizacija i temperatura do 18 stepeni. Redovnim umivanjem na ovoj vodi, koža lica uvek ostaje zategnuta, žene smanjuju posete kozmetičaru, a pažnju zavređuje još dosta korisnih svojstava“, navodi profesor Tišma, i zaključuje: „Bele vode“ su namenjene prvenstveno za uživanje i odmor mladih i sredovečnih ljudi kao i za prevenciju i zdravstveni turizam onih sa reumatizmom, neurološkim, kožnim i ginekološkim oboljenjima“.
Legende o „Belim vodama“
Jedna legenada o izvoru govori da kada se na istočnom delu klanca reke Kamešine pojavio beli izvor, ta pojava upućivala je na postojanje rimske varoši u tom delu Mokre Gore, a još uvek postoji predanje da se u tom periodu ovom vodom lečilo od neizlečive kuge, a predanje kazuje da je baš u rimsko doba tu bilo dosta nerotkinja, pa je naselje nazvano Kara salija- crna varoš.
Onda je došao neki dubrovački trgovac čija je žena bila nerotkinja. Pila je i umivala se „belom“ mokrogorskom vodom i rodila blizance. U znak zahvalnosti Dubrovčanin je podigao crkvu zahvalnicu, koja je kasnije srušena, a na njenim temeljima podignuta je današnja crkva.
Mokrogorci imaju još jednu priču o „Beloj vodi“. Kažu, na mestu gde se danas nalazi izvor „Bele vode“ u vreme vladavine Turaka postojala je banja u koji je dolazio veliki broj nerotkinja. Priča se da je jedan od turskih velikaša koji nije imao dece, poslao suprugu u tu banju da se leči, ona je potom rodila dva deteta, velikaš je u znak zahvalnosti podigao crkvu, a ta površina gde je bila crkva i danas se zove Crkvište. Prostor je ograđen, vršena su iskopavanja, meštani su godinama dolazili i tu palili sveće, saznajemo od Mokorgoraca.
A što se tiče banje u vreme Turaka, po predanju, kasnije se pojavila kuga, puno naroda je bilo pod šatorima, i Turci su za noć zatrpali izvor i bunar i banje više nije bilo.
Predanje dalje upućuje na priču da je jedan meštatnin išao dolinom Kamešine i najednom ugledao nit bele vode kako ističe iz kamena i uliva se u reku. On je kopao na tom mestu i naišao na bunar koji je bio zatrpan, očistio ga, i tako otkrio da je bunar koji je bio obložen bukovim i hrastovim drvetom sačuvan, a u njemu je leokivita „Bela voda“.
Kažu, u bunaru je pronađena stara para iz Rimskog perioda koju i danas čuva jedan meštanin Mokre Gore. Danas je izvor „Bele vode“ natkriven, pristup je uređen, a voda se ručnom pumpom pokreće iz dubina, narod ovu vodu naziva i „očnom vodom“. Pored samog izvora je kameni most koji nosi naziv „Mitar rabadžija“.
Crkva Svetog Jovana Krstitelja
Sve legende o lekovitim izvorima širom Srbije su slične, pa tako i ove mokrogorske, i one se prepričavaju sa kolena na koleno, i uvek ih prati izvesna količina tajnovitosti i optimizma, posebno kada je reč o izlečenju više bolesti vodom sa jednog izvora. Sa iste strane reke, i izvora „Bele vode“ nalazi se cvrkva posvećena Svetom Jovanu Krstitelju.
Priča se da je kaluđerica iz obližnjeg manastira sanajla da na tom mestu treba da se sagradi crkva, pa je zamolila meštane da najpre postave ploču na kojoj je ona noću, da je niko ne vidi, slikala Svetog Jovana Krstitelja. Ubrzo posle toga, složni Mokrogorci su 2000. godine počeli gradnju crkve, a na inicijativu Odbora za obnovu i izgradnju crkvenih objekata pri Zavičajnom udruženju mokorgoraca „Šargan“.
Do 2011. godine Crkva je ozidana i obložena dekorativnom fasadom, prostor oko crkve je uređen i podignut je prilazni most preko reke Kamešine. I to je bila druga crkva u selu, posle male živopisne drvene crkve Svetog Ilije u samom centru sela, sa uređenim parohijskim domom koji ima deset opremljenih soba gde putnici namernici mogu da prenoće.
Ostali mokorgorski lekoviti izvori
Iako je najpoznatiji izvor „Bele vode“, nije jedini u Mokroj Gori. Pored reke Kamešine i Belog Rzava, nailazi se na brojne izvore sa lekovtom vodom. Izvor vode pod nazivom „Tap“ udaljen je oko 200 metara od „Bele vode“ kada se krene uređenom stazom u dolini Kamešine.
Voda sa ovog izvora bogata je selenom i magnezijumom, pa ima blagotvorno dejstvo na pamćenje, i idealno je piće za đake i studente, kaže jedan Mokorgorac. Od njega saznajemo da je Mesna zajednica prvobitno planirala da sagradi fabriku vode, ali se brzo odustalo od toga jer bi izgradnjom tog objeka, bio narušen prirodni ambijent, a bio je plan i da se na sto metara iznad tog mesta napravi velika brana sa veštačkim jezerom na reci Kamešini, a da se vodena snaga koristi za pokretanje manje elektročne centrale koja bi snabdevala strujom Mokru Goru, a jezero da bude turistička atrakcija, za vodene sportove i ribolov. Od svega se odustalo jer bi se remetila postojeća prirodnalepota.
Tu na reci Kamešini nalazi se nala vodenica, meštani su sagradili autentičnu vodenicu kakve su postojele nekada na tom području. Turisti mogu da gledaju kako se melje pšenica ili kukuruz, i da probaju vodeničarski kačamak, pogaču ili proju.
„Duletov izvor“, „Radovanova i Glišova voda“
Na kilometar i po od izvora „Tap“ je „Duletov izvor“, a poznata je i „Radovanova voda“ u zaseoku Kotroman, na sadašnjoj granici sa Bosnom. Ova voda je slana i mineralna, i meštani je dosta koriste, kažu dobra je za neurološka oboljenja.
Mokrogorci pomiju i „Glišovu vodu“, sumpornu vodu, koja se nalazi u selu Kremna, u podnožju Šargana, a kilometar i po od magistralnog puta. Mokorgorci dok pričaju o lekovitim vodama svoga sela i okoline obavezno kažu, po predanju postoji devet izvora, ali se ne trude da ih pronađu, jer sa devetim otkrivenim, čuveni kremanski proroci upozorili su, stižu teška vremena.
Banjski turizam, ili sačuvati prirodu?
Lekoviti izvori u Mokoroj Gori podstiču neke da razmišljaju o banjskom turizmu i spa centrima, ali ima onih koji veruju da bi to narušilo lepotu ovog dela Srbije.
Sa druge strane, meštani kojih nije mnogo ostalo u selu, kažu, voleli bi da više ljudi dolazi u Mokru Goru, dodaju, nešto bi opstalo od naroda. Glas o lekovitosti, prvenstveno Bele vode, proneo se daleko, tvrdi meštatin Petar Miković:
„Dolaze ovde na izvor dosta ljudi iz Republike Srpske, i umivaju se na izvoru. Kada se umiju, onda vodu sipaju u flaše, video sam i jednog sveštenika iz Republike Srpske, on mi kaže, siguran je, ova voda leči oboljenja kože i popravlja vid. Ma vidite ovu okolinu, ovu prirodu, gore Šargan, ma ovo nema u svetu. Voda iz Kamešine čista, možeš je piti uvek, čist vazduh, nema fabrika, nema zagađenja, samo treba više ljudi“.
Očuvati bogomdanu lepotu!
Kada se obiđu svi otkriveni izvori lekovitih voda mokorgorskih, kada prošetate dolinom čiste Kamešine, kada pogledate gore ka Šarganu, ili dalje prema planini Tari, istinski budete očarani onim što je priroda dala ovom delu Srbije.
A onda se setite da je pre desetak godina postojao plan da se baš u Mokorj Gori rade geološka istraživanja, i kasnije otvaranje rudnika. Složni Mokorgorci uz pomoć komšije, reditelja Emira Kusturice, uspeli su da osujete taj plan tadašnje vlasti, a kažu spremni su da pomognu meštanima osam sela u okolini Požege, u kojima je Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije izdalo rešenje o početku radova na istraživanju rude litijuma i bora, kao i pratećih elemenata.
Plan je da se ti radovi vrše i u požeškom selo Srednja Dobrinja, rodnom mestu knjaza Miloša. Šta li bi Miloš Veliki rekao da se danas pojavi u svojoj Dobrinji, a tamo vidi da bageri prekopavaju oranice, zasade maline, šljiivike. Samo meštani svojom upornošću mogu sačuvati svoju zemlju, zemlju na kojoj su rođeni, i njivu od koje žive.
Mokrogorci su to na vreme shvatili.
Autorka: Novka Ilić
Hroniku kovid -19 u Užicu i ostalim opštinama Zlatiborskog okruga možete pogledati u tekstu UžiceMedia.
Hroniku kovid -19 tokom aprila možete pogledati na UžiceMedia.
A aktuelne podatke za Srbiju možete videti na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.