Izloženo je nekoliko desetina fotografija među kojima ima i onih koje je uradio poznati užički fotograf Ilija Lazić.
Izložbu je najavila direktor Narodnog muzeja Užice, Slavica Stefanović, ukazujući na značaj izložbe i jubileja koji opština Čajetina obeležava tokom cele godine. Ona je podsetila da se za početak organizovanog razvoja turizmana Zlatiboru uzima 1893. godina tokom koje su Zlatibor posetili kralj Aleksandar Obrenović, ali i prvi predsednik Narodne skupštine Kraljevine Srbije, Aleksa Popović.
Autorka izložbe, Snežana Đenić, je rekla:
– Izložba je svojevrstan pokušaj da putem sačuvanih svetlosnih zapisa bolje shvatimo jedno vreme, da ga doživimo sa svim njegovim blagodetima i nevoljama, da upoznamo tadašnje ljude koji su svojim senzibilitetom uspostavljali drugačije odnose, imali drugačije vrednosti, dugačije gledali i mislili, da upoznamo njihova lica, njihov život, potrebe, zanimanja, verovanja i da na taj način vidimo lice nekog sasvim drugačijeg sveta.“
Zahvaljujući dragocenim lekovitostima kojima je Zlatibor bogat, on je krajem 19. veka postao poznatkao Prva srpska vazdušna banja. Lekovitosti ove planine bile su poznate i u vreme turske vladavine, a u njima su uživali i znatno kasnije, posle oslobođenja Srbije, začetnici mlade srpske buržoazije kao i porodice bogatih užičkih marvenih trgovaca koji su na svojim ili iznajmljenim suvatima podizali kolibe. Presudne za razvoj Zlatibora su po rečima Snežane Đenić, bile dve posete visokih zvaničnika 1893.godine, poseta kralja Aleksandra Obrenovića Užicu.
Tada je protokolom bio za 20. avgust predviđen poljski ručak kraj izvora Kulaševac na Zlatiboru. Dirnut gostoprimstvom domaćina, kralj je prihvatio njihov predlog da se izvor nazove Kraljeva voda i već sledeće godine poslao je novac od kojeg je podignuta monumentalna česma koja je istovremeno bila i prvi zidani objekat u ovom delu planine. Početkom leta iste godine na Ribnicu dolazi užički advokat, prvi predsednik Narodne skupštine Aleksa Popović sa bolesnim sinom s nadom da će ozdraviti boraveći na planini. To se i dogodilo, dečak je ozdravio i već naredne godine Aleksa Popović podiže zgradu od borovih brvana gde sa porodicom provodi leta. Nekoliko godina kasnije, počinje gradnja i drugih vila, kuća pa i restorana na Zlatiboru. Uskoro nastaju i prva turistička naselja.
– Dosta skromni počeci turističkog razvoja veoma brzo biće zamenjeni snažnom ekspanzijom, tako da će Zlatibor dobiti sva obeležja modernog letovališta, smučarskog centra, sa školom skijanja i jahanja i prvim Centrom jugoslovenskog jedriličarstva. Njegovo ime brzo će preći državnu granicu i biti predmet hvale u mnogim evropskim metropolama,- rekla je Snežana Đenić i poručila da ovo vreme ne sme biti zaboravljeno, jer je „dostojno našeg trajnog pamćenja“.
Katarina Dogančić Mićunović, viši kustos Naroodnog muzeja, ovom prilikom je podsetila na istorijski razvoj i značaj nastanka fotografije u svetu i kod nas.
