Nalog za iseljenje mladim umetnicima dat je do 15. aprila, užička gradonačlenica kaže da „kultura pripada svim građanima i to je nešto čime se vodimo, ne samo u ovoj godini u kojoj nosimo titulu nacionalne prestonice kulture Srbije, već i u svakoj prethodnoj i narednoj“.
Nalog za iseljenje – Najpre su se oglasili umetnici čije saopštenje prenosimo u celosti:
„Dan pre nego što će grad Užice preuzeti titulu nacionalne prestonice kulture, 20. marta 2024. godine, Odeljenje za upravljanje imovinom grada Užica naložilo je udruženjima akademskih likovnih i muzičkih umetnika koji koriste prostorije nekadašnje kasarne Četvrti puk da se isele do 15. aprila 2024. godine, pri čemu umetnicima nije ponuđeno alternativno rešenje. Razlog za raskid ugovora je realizacija projekta izgradnje Trening centra za dualno obrazovanje.
„Praznik svetlosti“ otvorila je ministarka kulture Maja Gojković, koja je istakla da kultura pripada svim njenim građanima podjednako, a da je projekat Prestonica kulture Srbije jedan od najvažnijih koraka u ispunjenju tog cilja.
„Napretku u velikoj meri doprinela je decentralizacija kulture, kao jedan od najvažnijih principa kulturne politike, na kome čvrsto insistiram od prvog dana kada sam stupila na ovu dužnost“, istakla je Gojković. Napredak se jasno vidi i u tome što izdvajanja sredstava iz budžeta za kulturu iz godine u godinu iznose manje od jednog procenta godišnje.
Koliko grad Užice zaista mari za kulturu i umetnost pokazuje činjenica da u „Eri kulture“ pet udruženja, koja broje oko 30 akademskih umetnika, izbacuju iz ateljea, bez ikakvog predloga za novi umetnički centar.
Slikari, vajari, grafički dizajneri, kostimografi, fotografi kao i pet muzičkih bendova su u ruiniranom i bezuslovnom prostoru bivše kasarne Četvrti puk čistili šut, gulili zidove, gletovali, krečili, čistili, napravili ateljee i muzičke studije i na taj način stvorili umetnički centar.
Prostor kasarne je upravo bio prostor za okupljanje i za stvaralačku sinergiju mladih kreativaca koji su decentralizovali svoje stvaralaštvo od institucija kulture koje su već godinama, ako ne i decenijama ušuškane u zonu komfora, ne prate savremene potrebe publike kao ni tehnološke, društvene, sociološke narative.
Sa dolaskom „Praznika svetlosti“ mladim, akademskim umetnicima, koji su savremene lučonoše, gasi se svetlo izbacivanjem iz prostora koji su neki koristili i godinama.
Postojao je usmeni dogovor od strane lokalne vlasti da će do kraja 2023. godine umetnici biti pozvani na sastanak i da će im biti ponuđen novi prostor. Sastanak nije održan. Umesto da Grad pozove umetnike da uzmu učešće u „Eri kulture“, akademski umetnici su prinuđeni da se isele iz ateljea i muzičkih studija.
Udruženja koja su imala Ugovor o zakupu prostorija u kasarni dobila su obaveštenja o jednostranom raskidu ugovora o zakupu i nalog za iseljenje. Ugovor je potpisan na period od tri godine i može se jednostrano raskinuti u slučaju kršenja odredbi.
Kako je ugovor i dalje važeći, a nisu prekršene odredbe, u interesu grada Užica je da umetnicima obezbedi alternativni prostor i da tim aktom zaista pokaže da sve hvale koje su izrečene za prestonicu kulture nisu samo slova na papiru i prazne reči u etru. Umetnici su odmah po dobijanju raskida ugovora podneli molbu za sastanak sa gradonačelnicom. Sastanak je održan 28. marta 2024.
Pored gradonačelnice prisustvovao je njen zamenik Dragoljub Stojadinović, njen pomoćnik Predrag Gavović, član gradskog veća Vladimir Sinđelić, član gradskog veća Srđan Nedeljković kao i vd direktor JP Užice razvoj Miloš Milivojević kao i šest predstavnika udruženja. Dogovor je bio da će gradska uprava naći odgovarajući prostor za umetnike. Do danas niko iz Gradske kuće se nije oglasio.
U utorak, 09.04.2024. umetnici su podneli novu molbu za sastanak koja i dalje nije uslišena. Rok za iseljenje je ponedeljak, 15.april.
Pozivamo Branislava Mitrovića, predsednika Skupštine grada, menadžera i koordinatora projekta Užice prestonica kulture kao i gradonačelnicu Jelenu Raković Radivojević da pokažu odgovornost i potvrde do sad rečeno, da „prepoznaju, zaštite, promovišu i jačaju prave i pozitivne vrednosti“, kako je izjavio Mitrović za Novu.rs. kao i „da su svesni odgovornosti pred precima ali, pre svega, pred budućim pokoljenjima“.
Članovi udruženja koji su korisnici ovih prostora neće se iseliti iz objekta dok grad Užice ne ponudi alternativno rešenje. Predstavnike lokalne samouprave pozivamo da u što kraćem roku odgovore na naše zahteve i obezbede adekvatan prostor kako bismo imali gde da premestimo opremu, radove, alate, mašine, instrumente“, navedeno je saopštenju koje je potpisala Bojana Kostadinović.
Nalog za iseljenje Odgovor gradonačelnice Užica
Usledio je odgovor gradonačelnice Užica čije saopštenje prenosimo u celosti:
„Kultura zaista pripada svim građanima i to je nešto čime se vodimo, ne samo u ovoj godini u kojoj nosimo titulu nacionalne prestonice kulture Srbije, već i u svakoj prethodnoj i narednoj.
Sa našim akademskim umetnicima uvek smo imali dobru saradnju, o čemu svedoči i prostor o kome govore u svom saopštenju. Taj prostor koristili su sedam godina bez plaćanja struje i ostalih komunalija (o iznosima za te namene nećemo ovog puta) i po ugovoru u kom je naznačeno da ga mogu koristiti, dok se ne privede nameni.
Dobijanjem projekta vezanog za Regionalni centar za dualno obrazovanje vrednog 3,5 miliona evra, stekli su se uslovi da se prostor privede nameni, o čemu su umetnici još u januaru mesecu obavešteni.
Grad nije u obavezi da obezbeđuje i finansira prostor za rad udruženjima i umetnicima pojedinačno, jer oni rade komercijalno, ali smo to činili, svesni njihovog značaja u daljem razvoju kulture našeg grada.
Takođe, kroz brojne konkurse, programe i projekte iz budžeta je izdvojeno oko 300 miliona dinara za oblast kulture i to su sredstva koje se opredeljuju nezavisno od projekta prestonice.
I ovde napominjem, u okviru Prestonice kulture Srbije, nije ušlo, niti je planirano, bilo kakvo rekonstruisanje, niti izgradnja prostora za umetnike, udruženja i bendove, već druge vrste infrastrukturnih projekata o kojima je bilo reči i pojašnjeni su u više navrata.
Istina je da smo sa predstavnicima udruženja razgovarali 28. marta i da posle prvog sastanka nismo došli do konkretnog dogovora. Međutim, istina je i oni su se složili predloženo da se prostor nađe u naredna dva meseca.
Nadležne službe grada rade na iznalaženju prostora, koji bi im odgovarao i to nije lak zadatak, obzirom na to da ni sami umetnici nisu jedinstveni u svojim zahtevima. Ne vidim razlog ovakvom načinu komunikacije, jer pritisci, ucene i ovakvi nastupi u medijima sigurno neće rešiti problem.
Sa željom da nastavimo uspešnu saradnju u godini i „Eri kulture“, na obostranu radost, pozivam predstavnike udruženja i umetnika da pokažu razumevanje za ogroman projekat Regionalnog centra za dualno obrazovanje i da isključivo svojim realnim predlozima, doprinesu bržem rešavanju ovog problema.“
Gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević
15. april
Nalog za iseljenje – U Srbiji se od umetnosti ne živi
Nakon odgovora užičke gradonačelnice usledilo je novo saopštenje Udruženja umetnika koje prenosimo u celosti:
„Pre svega želimo da se zahvalimo gradonačelnici na brzom odgovoru. Da su predstavnici gradske uprave bili tako ažurni i brzi u rešavanju izazova na koji smo naišli sada ne bismo bili u situaciji u kojoj se nalazimo. Mada smo do sad navikli da se stvari odlažu do svršenog čina.
Napomenuli bismo da smo ugovor potpisali u septembru 2022. na 3 godine. Ugovor se može jednostrano raskinuti ukoliko se prekrše odredbe, koje mi nismo prekršili. Samim tim ugovor je protivpravno raskinut.
Za početak, da se vratimo u prošlost, na kraj 2016-e kada je sve počelo. Kasarna je bila ruinirana, zapuštena, bez instalacija, vode, struje, puna smeća sa daškom amonijaka i memle uprostorijama. Tada smo svi bili članovi udruženja UVUU koje je mesecima sređivalo, gulilo,gletovalo, krečilo, uvelo instalacije, struju, vodu, napravilo toalet.
Od računa nikada nismo bežali, čak smo i tražili da se uvedu brojila za svaki atelje što gradska uprava nikada nije učinila. Osim nas prostor, struju i vodu koristili su galerija “Reflektor“, Narodno pozorište, Istorijski arhiv, Sportsko penjački klub „Stari grad“, Udruženje „Keramika Zlakusa“ Užice.
Galerija „Reflektor“ je dobila novi prostor u selu Gorjani, tako da izgleda da smo svi jednaki, ali neki smo „jednakiji“ od drugih. Prostor je bio devastiran i sem nas niko ne bi ni pristao na korišćenje istog. U objektu nema grejanja, zgrada je stara preko 100 godina, čak je i leti sveže u kasarni. Plafoni u ateljeima suvisoki do 5 m, puno je vlage, pa je korišćenje zimi nemoguće. Eventualno uz upalu pluća. Od 12 meseci godišnje, oko sedam meseci je podnošljivo za korišćenje.
Da razbijemo još jednu iluziju – u Srbiji se od umetnosti ne živi. Godinama, ako ne i decenijama unazad. Većina umetnika radi druge poslove, a umetnošću se bave posle radnog vremena, iz hobija, iako imaju diplome umetničkih fakulteta. Te iste fakultete je teško upisati, jer se prima mali broj studenata, a još ih je teže završiti. Bez obzira na sliku koja se o nama šalje, većina vizuelnih umetnika su bili stependisti grada Užica, Republike Srbije, a neki čak i nosioci Dositejeve stipendije.
Takođe smo i više puta nagrađivani na nivou grada, pa i šire. Ni jednog trenutka nismo napravili poveznicu između Trening centra za dualno obrazovanje i prestonice kulture. Radi se o apsurdu, da u Eri kulture, oni koji je stvaraju i oblikuju budu izbačeni bez ikakve prethodne najave i obaveštenja, usmenog ili pismenog.
Za razliku od Istorijskog arhiva koji je dobio rešenje za iseljenje do 1. juna, mi nismo dobili ništa. Insinuacije su postojale, ali su sve to bila nagađanja. Naivno smo verovali da ćemo biti ispoštovani i na vreme obavešteni. Na sastanku smo upitali pomoćnika gradonačelnice Predraga Gavovića koliko dugo znaju za trening centar, odgovorio je 6 meseci, na šta je usledilo pitanje da li su za tih šest meseci promislili šta će sa nama. Branio se ćutanjem.
Jasno nam je dato do znanja da smo nebitni, skrajnuti, marginalizovani u društvu. Manje od jedan posto budžeta države se izdvaja za
kulturu i umetnost.
Što se tiče gradskih izdvajanja, zna se kome se sredstva dodeljuju i na koji način (o tome nećemo ovom prilikom). Takođe na sastanku nije bilo dogovora o dva meseca već da ćemo biti kontaktirani u roku od par dana i da se za to vreme informišemo o dostupnim prostorima. Informisali smo se i zatražili novi sastanak 9.4.2024. na kom smo planirali da iznesemo naše predloge. Sastanak još uvek čekamo.
Dovoljno je opasno kada se na vodećim pozicijama nalaze ljudi bez vizije, bez ideje, ali je još opasnije za jedno društvo kada sputavate ljude koji je imaju. Ako nam odu iz grada i države svi misleći, entuzijastični, kreativni, slobodoumni ljudi-ko ostaje?
Želeli smo da izbegnemo ovaj vid komunikacije, ali nismo imali drugi izbor. Verovali smo, a i dalje verujemo da se situacija može rešiti u što kraćem roku pre svega na jedan ljudski i dostojanstven način. Bez mračenja. Jer nije Erski mračiti“, – navedeno je u saopštenju koje je potpisala Bojana Kostadinović.
Pogledajte i druge tekstove iz oblasti društva, putopise i reportaže sa stranice Užicemedia.
