Fond Narodne biblioteke Srbije čini oko 300 naslova, koje su štampane u različitim epohama i različitih su žanrova, a samo deo, 38 naslova je izložen na postavci „Minijatura na zrnu graška“ u holu Narodne biblioteke u Užicu.
U zbirci su minijaturne knjige, kako autor izložbe dr Dejan Vukićević reče, neke su manje od zrna graška. „Oče naš“ je izdat 1959, u slavu začetnika štamparstva Johana Gutenberga i „Olimpijska zakletva“, iz 1972. godine. Štampane su Nemačoj, veličine šest puta šest milimetara. One su najmanje, a najstarija minijaturna knjiga iz fonda Narodne biblioteke Srbije, je „Ratni manifest kralja Franje Josipa I“.
– Iz dragocene zbirke za ovu postavku u Užicu je izloženo 38 eksponata, nekoliko njih su baš minijaturne knjige, jedna od njih je šet puta šest milimetara izašla povodom 500-te godišnjice Gutenbergovih izdanja, druga povodom Olimpijskih igara 1972. godine. Štampane su u manjim tiražima. U formi minijatura, štampana je i beletristika – Njegošev „Gorski Vjenac“, monografije, rečnici, politički pamfleti, zatim strani pesnici, ima jedna grupa od Imanuela Kanta i druge, – kaže autor izložbe, naglašavajući da je komplikovano ovakve knjige i izložiti, ali da ih je izdavač lepo opremio i postavio u staklenu posudicu na kojoj je lupa.
Autor izložbe ističe da se za najmanju knjigu smatra „Azbuka u slikama“ Egona Prvog Majera, koja je objavljena 1971. u Lajpcigu, u čast Međunarodne izložbe knjiga kao umetničkog predmeta. Njene dimenzije su 3 puta 2,5 milimetara.
Inače, da podsetimo tradicija štampanja minijatura, stara je, koliko i sama knjiga. Priča se, da je francuska kraljica, Marija Antoaneta, naručivala knjige, koje joj mogu stati u rukavicu.
Po rečima Gordane Gavrić, savetnice ministra kulture i informisanja Republike Srbije, koja je i otvorila izložbu, ova značajna zbirka je važna zato što prezentuje široj javnosti zanimljive knjige koje su izuzetno malog formata. To su pravi rariteti, dragoceno je to što je autor iz velikog fonda izdvojio jedan deo i publikovao u Užicu.
– Knjige podstiču na razmišljanje koja je njihova funkicja od kada postoje, jer ovde je prikazana kulturna knjiška baština uglavnom iz 20 veka koju baštini Fond Narodne biblioteke Srbije. Ove knjige imaju svoju mnogo dublju prošlost i čini mi se da su začeci nastali u velikim kulturama Egipta, Mesopotamije, Maja i Inka, u velikoj kineskoj kulturi, budući da su se u to vreme knjige pisale na najrazličitijim materijalima.
Čak su se urezivale u poludrago kamenje kao što su recimo one koje su se radile u žadu. Pojedini segmenti ljudske civilizacije, kao što je slučaj u Egiptu, kada su se slikari učili da fragmente beleže na keramičkm posudama, – kazala je Gavrić, napominjući da su u srednjem veku, što je svojstveno i našoj kulturi interesantni molitvenici, koje je hrišćanski narod brižljivo čuvao i nosio sa sobom.
Dodajmo, da je za čitanje ovakvih mini knjiga potreban poseban alat – lupa. Štampaju se po standardu, koji je na zapadu sedam puta sedam a na istoku, do deset centimetara.
Dušica Murić, direktorka užičke Narodne biblioteke, je istakla da se radi o zanimljivoj i retkoj izložbi minijaturnih knjiga, koju Užičani mogu pogledati do 20. marta.