Miloš Savčić 1901. godine kupuje šumu na planini Tari, i pravi prvu parnu strugaru u Srbiji. Drva sa planine je spuštao žičarom koju je on lično osmislio i do strugare transportovao kamionima. Toliko je bio uspešan u ovom poslu da je vremenom izvozio drvne prerađevine u inostranstvo.
Ko je Miloš Savčić?
Miloš Savčić, rođen 9. marta u Svilajncu pre gotovo 160 godina, a obrazovan u Minhenu, ostao je nepravedno zaboravljen. Svoj prvi korak u svetu napravio je 1865. u Svilajncu, a život ga je odveo do Beograda gde je neko vreme školovan.
Nakon toga, krenuo je put Minhena, gde je stekao akademsko obrazovanje u Visokoj tehničkoj školi. Odmah po završetku školovanja u Nemačkoj, Savčić je pokazao ambicije u oblasti arhitekture i konstrukcije železničkih pruga.
Sa preko 50.000 zaposlenih, njegov uticaj na industrijski sektor bio je značajan, čineći ga jednim od najbogatijih Srba u istoriji. Bio je veoma cenjen i poštovan kao inženjer u svom poslu. Uspešna karijera konstruktora bavarskih pruga privremeno biva prekinuta. Zbog smrti njegove majke odlučuje da se vrati u rodnu Srbiju.
Povratkom u otadžbinu njegov poslovni život dobija obrt. Iako zbog služenja vojnog roka otkazuje projekat konstrukcije velelepnog tornja koji mu je poverio Gistav Ajfel.
Savčić ipak uspeva da se probije i u Srbiji osnivanjem inžinjersko arhitektonske kancelarije (1893).
Kako je stekao bogatstvo?
U nekim spisima se pominje da je Inženjersko arhitektonsku firmu otvorio sa izvesnim Gašparom Bekerom, a da su mu za početni kapital pomogli otac i stric.
Osnivanjem inžinjersko-arhitektonske kancelarije, posao počinje da cveta. Kao iskusnog projektanta unajmljivali su ga razni ugledni ljudi u Beogradu. Projektovao je razne poslove i za državu, što mu je sve donosilo veliki profit, kroz inovacije koje je osmišljao.
Firma je poslovala odlično. Savčić se bavio uglavnom projektovanjem privrednih objekata, a u projektima stambenih, poslovnih zgrada i vila je sarađivao sa istaknutim srpskim arhitektama.
Po podacima, Savčić je prvi gradio u Beogradu uz upotrebu armiranog betona. Utemeljio je staze privatnog preduzetništva i dokazao da je njegova vera u domaće stručnjake bila opravdana, što do tada nije bio slučaj zato što se domaća stručnost zanemarivala u odnosu na strane stručnjake iz raznih oblasti. Pored svega što je gradio, izgradio je i vodovod i kanalizaciju u tadašnjem Beogradu.
Otkupio je u Beogradu vinograde i otpočeo izgradnju elitnog Beogradskog naselja Dedinje, zato se i smatra njegovim rodonačelnikom. Pokretač je industrijskih preduzeća do tada nerazvijenih privrednih grana zemlje.
Miloš 1901. godine kupuje šumu na planini Tari, i pravi prvu parnu strugaru u Srbiji. Drva sa planine je spuštao žičarom koju je on lično osmislio i do strugare transportovao kamionima. Toliko je bio uspešan u ovom poslu da je vremenom izvozio drvne prerađevine u inostranstvo.
Sa svim ovim posedovanjem i bogatstvom, Miloš Savčić definitivno spada u jednog od najbogatijih čoveka Evrope, a u istoriju Srbije ulazi kao najimućniji Srbin.
Čovek koji je stekao kapital i to uložio u svoju Zemlju. Ipak, nepravedno je zaboravljen, iako njegov primer može da se koristi kao dobar način poslovanja i ulaganja.
Šta je Savčić uradio za Srbiju?
Ovaj čovek je nesumnjivo izbrisan iz istorijskih knjiga i bačen u zaborav. Kralj Aleksandar ga postavlja za gradonačelnika Beograda 1929-1930. Savčić u to vreme o svom trošku osniva Opštinsku štedionicu i gradi električnu centralu.
Finansijski je maksimalno ojačao grad, i podigao Beograd iz mulja dugova i korupcije. Za vreme svog mandata, započeo je
i izgradnju Gradske bolnice u Beogradu i intezivno radio na kaldrmisanju ulica.
Poznato je i to da je sagradio prugu Knjaževac-Niš. Takođe je bio vlasnik čitave neparne strane Knez Mihailove ulice, otpočeo gradnju elitnog naselja Dedinje, bio projektant mnogobrojnim građevinama koje i dan danas opstaju.
Uredio je Ribarsku Banju i od nje napravio turističko mesto. Ova banja je bila jedinstvena i u njen obilazak su dolazili ljudi iz čitavog sveta. Ribarska Banja još uvek opstaje zahvaljujući Savčićevoj ideji.
Uvidevši potencijal rudnih bogatstava, Savčić unajmnjuje rudnike od države i samoinicijativno pravi svoje iskope, na vrhuncu je držao oko 60 rudnika. Pa čak je bio vlasnik i čuvenog rudnika Trepča u čijoj je blizini napravio termoelektranu „Obilić“.
Bivši gradonačelnik na koga treba da se ugledaju sadašnji?
Uprkos tome što je Miloš Savčić bio jedan od najbogatijih Srba svog vremena, njegovo ime se danas gotovo izgubilo u istorijskoj prašini. Ovaj izuzetan preduzetnik, čija se imovina procenjuje na impresivnih 17 milijardi dolara, ostavio je neizbrisiv pečat ne samo kroz svoje bogatstvo već i kroz pošten način sticanja istog. Savčić je bio primer čoveka koji je uložio u svoju zemlju i zapošljavao desetine hiljada ljudi.
U svetlu trenutnih imućnih pojedinaca u Srbiji, mogli bi pronaći inspiraciju u životu i poslovnom integritetu Miloša Savčića. Njegova predanost poštenju i sposobnost da stvori bogatstvo koje koristi ne samo sebi već i zajednici, čini ga vrednim uzorom.
Možda je vreme da se setimo i oživimo sećanje na ovog zaboravljenog velikana, podstičući nove generacije da slede njegov primer kako bi gradile prosperitetnu budućnost za Srbiju.
Pogledajte i druge tekstove iz oblasti društva, putopise i reportaže sa stranice Užicemedia.
Autorka teksta: Julija Janković
