Već nekoliko godina Međunarodni dan seoskih žena obeležava se u Užicu kako bi se skrenula pažnja na žene koje žive u selima, istakli njihovi problemi i nastojalo da im se pomogne. U aktivnostima i obeležavanju su najaktivnije žene okupljene u Savetu za rodnu ravnopravnost grada.

-Ove godine smo odlučile da se ovaj dan obeleži na terenu, u domaćinstvu porodice Nade Jolić u selu Zbojštica, – kaže Natalija Vasilić, predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost grada Užica i odbornica.

Žene na selu U užičkom kraju imaju iste probleme kao i žene u gradu.  Kada pričamo sa ženama bilo gde da odete one imaju dva problema – ekonomski i problem sa nasiljem u porodici, -ističe vasilić.

Natalija Vasilić, predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost i odbornica Grada Užica

Što se tiče nasilja pokušavamo da rešimo taj problem, postoji SOS telefon, imamo žene iz ruralnih krajeva koje se javljaju sa tim problemima. Ono čime se više bavimo je finanasijska pomoć ženama na selu, a za to smo i dobili sredstva, – kaže za Užicemedia Vasilić, uz napomenu da je ove godine aktuelna promena Zakona o udruživanju pa je potrebno više se okrenuti toj temi, pošto seoska domaćinstva nisu u mogućnosti da sama opstanu, a itekako je važno da se žene udružuju.

Nastojaćemo da povećamo broj žena u radu mesnih zajednica, prošle godine smo u tome u potpunosti uspeli, posebno u seoskim mesnim zajednicama. Ove godine za Dan grada nagrađena je žena proizvođač, želimo da se to nastavi i da uvek ističemo primere dobre prakse, – kaže Natalija Vasilić.

Po rečima Vidoja Drndarevića člana Gradskog veća zaduženog za socijalna pitanja žene sa sela su više opterećene svakodnevnim poslovima, pa često nemaju vremena za sebe.

Žene na selu za razliku od ukupne populacije žena u gradu možda čak i nemaju vremena da misle o sebi i proslavljavaju ovaj dan jer su svakodnevno vezane kućnim i poljoprivrednim poslovima. Često su i one zaposlene pa sve poslove same odrađuju. I žene u gradu to rade, ali žene sa sela, čini mi se mnogo manje imaju vremena za sebe i dododatne aktivnosti.

Žene iz Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Užica i udruženja žena iz Zlakuse i Potpeća, posetile su žene Zbojštice u nedelju, 15. oktobra, kada su se upoznale sa životom porodice Nade Jolić, koja je sa suprugom i troje dece odlučila pre izvesnog vremena da napusti grad i počne život u selu. Bavi se izradom ručno rađenih suvenira, u sredini koja je ispunjava i nadahnjuje.

Nada Jolić, u svom ateljeu u Zbojštici

Život žene na selu uvek je bio naporan, ako pođem od moje bake, mame, svekrve… Moram priznati razlika je velika u odnosu na moju mamu i te neke druge žene u selu koje se bave samo poljoprivrednim poslovima i koje jednostavno ne odmiču od kuhinje i štale. Ja sam već u nekoj drugoj priči, vratila sam se u selo jednostavno da bi crpela tu neku energiju iz ovog okuženja i tako slikala i prenosila zdrave prirodne okolnosti na moje suvenire.

Podsećamo, Užice ima 23 seoske mesne zajednice, uslovi u kojima žene na selu žive i rade su teški, ali je važno napomenuti da opstanak sela i njegov ruralni razvoj u celini zavisi upravo od žena koje žive na selu.

Ovaj dan, 15. oktobar, Međunarodni dan seoskih žena ustanovljen je rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 2007. godine kako bi se pokazalo da žene širom sveta imaju ključnu ulogu u razvoju sela.

Status žena u ruralnim područjima, a naročito u privredi, nepovoljan je iz godine u godinu i predstavlja ozbiljan problem u oblasti rodne ravnopravnosti u našem društvu, najviše zbog neplaćenog rada. Žene na selu su preopterećene poslovima u domaćinstvu, nemaju uslove za brigu o svom zdravlju, neke od njih nemaju ni zdravstveno ni penzijsko osiguranje, a u starosti neretko žive na rubu egzistencije jer su im penzije male ili ih uopšte i nemaju.

Žene čine više od polovine radnika u celoj Evropi, no njihov ekonomski doprinos je znatno manji, a situacija je jednaka sa ženama u poljoprivredi. Na primer, više od jedne trećine žena na prostoru Evropske unije je uključeno u proizvodnju hrane, te više od polovine u usluge povezane s proizvodnjom hrane, dok među vlasnicima poljoprivrednih zemljišta u Evropi žene čine svega 29%, dok u Srbiji one čine 12%.

Žene svojim radom čine veliki postotak proizvodnje u poljoprivredi, statistike pokazuju da su one ujedno te koje dobijaju mnogo manje finansijske pomoći i mnogo manje koriste mogućnosti koje nudi poljoprivredna politika. Korisnici mera poljoprivredne politike većinom su poljoprivrednici sa većim poljoprivrednim gazdinstvima, obrazovaniji i mlađi, a to su obično muškarci; dok su žene te koje su manje obrazovane, s manjim farmama i starije životne dobi.

- Advertisement -