Letnje računanje vremena počinje u noći sa subote, 30. marta, na nedelju, 31. marta, kazaljka se pomera sa 2 na 3 sata ujutro. Trajaće do kraja oktobra ove godine.
Većina zemalja u Evropi i gotovo čitava Severna Amerika pomeraju kazaljke na satu dva puta godišnje. Pomeranje su prvi put u praksu uveli Nemci 1916. godine, a zatim su im se pridružile Velika Britanija i SAD. Za pomeranje kazaljki sata zaslužan je novozelandski entomolog George Vernon Hudson.
Ove godine, letnje računanje vremena trajaće od 31. marta do 27. oktobra.
Letnje računanje vremena – da li promene utiču na naš organizam?
Prelazak na letnje računanje vremena donosi nam sat vremena duže dnevne svetlosti. Međutim, skraćenje sna kojim obično kompenzujemo pomeranje sata može da ima i negativan uticaj na organizam.
Biološkom satu potrebno je vremena da se prolagodi časovniku na ruci, ne bi trebalo da nas čudi ako sutra osetimo jak umor, pospanost pa čak i probleme sa srcem kod starijih ljudi.
Jedna američka studija je pokazala da pomeranje kazaljke jedan sat unapred i gubitak jednog sata sna povećava rizik od srčanog udara u narednim danima i do 25 posto.
I švedski naučnici su upozorili da se prelaskom na letnje računanje povećava opasnost od srčanog udara, dok pomeranje sata na zimsko vreme smanjuje tu opasnost.
Zanimljivo je da do srčanog udara najčešće dolazi ponedeljkom, a najrizičniji je prvi ponedeljak posle menjanja sata.
Zašto je računanje vremena sporno?
Do 27. marta 1983. godine nije se pomerao sat u našoj zemlji, a tog dana je, u skladu s odlukom Evropske unije uvedeno letnje računanje.
Međutim, mnoge države su ukinule ovu praksu, a i dalje postoje sporenja da li treba pomerati sat dvaput godišnje ili uvesti samo zimsko računanje.
Jedan od razloga koji se najčešće navodi kao motiv za napuštanje letnjeg računanja jesu naučna istraživanja o uticaju pomeranja sata na zdravlje ljudi, koja se sve češće sprovode u svetu, a uglavnom pokazuju negativne posledice te prakse.
Saglasnost o predlogu Evropske komisije da se ukine sezonsko pomeranje sata poslednje nedelje u martu, odnosno u oktobru, još nije postignuta. Predlog je 2019. godine podržao Evropski parlament, a države članice dobile su rok do aprila 2020. godine da se izjasne da li će koristiti letnje ili zimsko računanje vremena.
Do konačne odluke nikada nije došlo, jer je u martu 2020. godine proglašena pandemija korona virusa, u većini država Evrope uvedene su stroge epidemiloške mere, a izjašnjavanje o ovom pitanju nije nametnuto kao jedan od prioriteta.
Pogledajte i druge tekstove iz društva, putopise i reportaže sa stranice Užicemedia.
