Letnje računanje vremena počeće ujutro, nedelja, 29. mart, u 2.00 časa, kada časovnike treba pomeriti za jedan čas unapred, na 3.00.
Evropski parlament izglasao je ranije odluku da EU prestane sa promenom vremena od 2021. godine, ali Vlada Srbije još nije razmatrala to pitanje, saopšteno je iz Direkcije za mere i dragocene metale Srbije.
Kod nas je letnje vreme počelo da se računa 27. marta 1983. godine, na osnovu odluke vlade tadašnje Jugoslavije.
Koliko promena vremena utiče na naš organizam?
Prelazak na letnje računanje vremena donosi nam sat vremena duže dnevne svetlosti. Međutim, skraćenje sna kojim obično kompenzujemo pomeranje sata može da ima i negativan uticaj na organizam.
Biološkom satu potrebno je vremena da se prolagodi časovniku na ruci, ne bi trebalo da nas čudi ako sutra osetimo jak umor, pospanost pa čak i probleme sa srcem kod starijih ljudi.
Jedna američka studija je pokazala da pomeranje kazaljke jedan sat unapred i gubitak jednog sata sna povećava rizik od srčanog udara u narednim danima i do 25 posto.
I švedski naučnici su upozorili da se prelaskom na letnje računanje vremena povećava opasnost od srčanog udara, dok pomeranje sata na zimsko vreme smanjuje tu opasnost.
Zanimljivo je da do srčanog udara najčešće dolazi ponedeljkom, a najrizičniji je prvi ponedeljak posle menjanja sata.
Dakle, sutrašnji dan, pa i ponedeljak, savet je, treba iskoristiti za duže spavanje. Imajući u vidu aktuelnu situaciju oko koronavirusa i vanrednog stanja, bar nam to neće biti problem.
Detaljnije informacije o koronavirusu u tekstu Užicemedia.
