Ko se na vreme oženio nije se kajao, davno rečeno. A stanje reproduktivnog zdravlja i briga mladih o njemu je vrlo složeno pitanje. Može se posmatrati iz više uglova.
Kako god posmatrali zanemarivanje sopstvenog reproduktivnog zdravlja ima dalekosežne posledice. Jedna od glavnih, izrečeno populističkim jezikom je – nestajanje naroda.
Ko se na vreme oženio … Pođimo redom:
Mladi ne razmišljaju šta će biti sutra, planiranje porodice je u drugom planu. Seksualno vaspitanje i obrazovanje još uvek nije utemeljeno u srpski obrazovni sistem kao važan elemenat.
Uzgred, pitanje je kakva nam seskualan edukacija treba i ko da je pruži? Može se pogledati iskustvo nekih evropskih zemalja koje su seksualno vaspitanje odavno uvele u svoj obrazovni sistem!
Kakva je i koliko uloga roditelja u seksualnoj edukaciji dece? Koliko to roditelje uopšte interesuje?
Odlazak kod ginekologa devojke maksimalmo izbegavaju i posmatraju kao nepotrebnu obavezu. Iako postoje pri zdravstvenim ustanovima savetovališta za mlade, devojke i mladići ih retko posećuju. Mladići nerado odlaze kod urologa na pregled, ili za savet po pitanju reproduktivnog zdravlja.
Mladi žele posao, novac, slobodniji način života udvoje, često sve uz blagoslov roditelja.
Sterilitet mladih bračnih parova je u porastu koji zabrinjava. U porastu je i broj bračnih parova koji potomstvo dobija veštačkom oplodnjom.
U porastu je broj razvoda, statistika kaže, svaki peti brak se razvede. Šta su ovde uzroci, a šta posledice nestajanja naroda nije moguće precizno razlučiti.
Ko je krivac?
Roditelji, škola, ceo društveni sistem, svi zajedno. Mogu li mladi biti izvan sistema? Ne, ne mogu! Mogu li im pomoći roditelji, obrazovni sistem, zdravstveni sistem? Može!
Pitanje brige o repododuktivnom zdravlju nije pitanje samo mladih, to je sistemsko pitanje, i potrebno je hitno raditi na strategiji povratka normalnim porodičnijm odnosima. U kojima se veoma vodi računa o reproduktivnim zdravlju, a potomstvo se planira na vreme.
A tu strategiju moraju raditi, planirati i prezentovati stručnjaci iz više oblasti.
To je briga društva
Ne, nije to vraćanje tradicionalnim vrednostima, kako mladi vole da kažu, to je vraćanje zdravog odnosa prema porodici, braku, potomstvu.
A da je to neophodno dovoljan je podatak da je Užice između dva popisa ( 2011 -2021) ostalo bez 8000 stanovnika, da godišnje iz Srbije ode oko 50.000 mladih, obrazovanih ljudi. Da je od početka 2024. iz Srbije otišlo 390 lekara.
Dakle, briga mladih o svom reproduktivnom zdravlju nije samo njihova briga! To je briga društva.
Na kraju ovih pitanja, sa malo pouzdanih odgvora, prenosimo nekoliko zapažanja do kojih je došla Kancelarija za mlade opštine Ivanjica, istražujući uzroke pada natalitetai povećanja broja razvoda.
Prva konstatacija je da se mladi sve teže odlučuju za stupanje u bark, muškarci posle 35 godine, žene posle 31 godinu. I očigledno je da brak gubi na značaju.
A šta kažu mladi Ivanjičani
Boban: „Formiranje zajednice za mlade neretko predstavlja strah od gubitka slobode, pa je sve prisutnija svest da mogu biti u emotivnoj vezi, a da za to nije potreban brak“.
Predrag: „Muškarcima je mngo teže naći devojku koja je da kažem za u kuću, kada ste u nekoj vezi samo mladi misle na provod, na uživanje, izlaske, a imai uzajamnog nepoverenja u zajednički život. Mislim da ekonomska situacija nije baš toliko odlučujuća“.
Jelena: „Mladi nisu samostalni, traže podršku roditelja, a roditelji su sve stariji, nema prave situacije da se sklopi neki normalan brak“.
Dragana domaćica: „Današnja omladina najviše voli i previše ceni sebe, nisu za život u zajednici. Posebno ako se ne poseduje odgovarjući stambeni preostor. Ne poštuju se stariji, ne slušaju se saveti starjih kako su nekada u oskudnim ekonomski uslovima gradili porodice i brinuli o njima, podizali decu, vaspitavali ih.A ako se mladi i odluče na brak to je u kasnim godinama, pa je problem dete, dođe najčešće jedno dete i to je to“.
Dejan: „Život je lakši kada neko živi sam i samostalno. Brak mnogi mladi vide kao teret, ne žele da se obavezuju ni našta“.
Katarina, majka dvoje dece: „U ovo vreme je teško imati porodicu, ekonomski uslovi su nemogući. Ja sam se udala mlada, imam dvoje male dece, i jako mi je teško. Savetujem mladima devojkama, da uče, da se škluju, obrazovanje mnogo znači, i garantuje bilo kakvu ekonomsku samostalnost“.
Pre navršenih 28 godina, niko ne razmišlja o braku.
Ovako su odgovarali anketirani mladi Ivanjičani na pitanja lokalnog portala zašto je sve manje brakova. Na ovu temu Ivan Stamenić, korodnator Kancealrije za mlade u Ivanjici kaže:
„Brojni su razlozi za odlaganje braka, najpre ekonomska nesigurnost i nerešeno stambeno pitanje, a što se tiče manjih mesta, kakva su Ivanjica, Arilje, Požega.
Sve više mladih upisuje fakulte, visoke škole i tu se, da kažem, izgubi dosta vremena, i sada skoro pre navršenih 28 godina, niko ne razmišlja o braku.
Tek posle 30 godina mladi koji se posle školovanja vraćaju u svoja rodna mesta ranije stupaju u brak, jer uglavnom imaju stalni posap, stambeni prostor, a tu su i roditelji koji će u svemu pomoći. U našem kraju kažu, ko je na vreme legao, na vreme se oženio, nikada se nije kajao. U malim mestima te emotivne veze se uglavnom završe brakom“, zaključio je Stamenić.
„ZNANJE I BRIGA NA VREME“ je serijal koji realizujemo do kraja 2024. godine. Do sada su novinari i saradnici „UžiceMedia“ realizovali više zanimljivih i edukativnih sadržaja. Izdvajamo:
- “NASILJE Kao najbolje čuvana PORODIČNA TAJNA”
- JA NOVINARKA DOPISNICA
- Kulturno blago Narodnog muzeja Užice – Duga užička istorija
- ŽENE ZLATIBORSKOG KRAJA
- „VELIKI RAT“
- „ZNANJEM DO ISTINE, BEZ SENZACIJE“
- „KULTURA DIJALOGA“
- „LOKALNO, A PROFESIONALNO“
- „TURIZAM POŽEŠKOG KRAJA“
- „ČUVARI TRADICIJE“
- „SPRETNIM KORAKOM KROZ SVET“
- „NA ZAHTEV ČITALACA
- “PESMA KAO LEK”
- NOVINARSKA ŠKOLA
- „SA KNJIGOM, UTABANIM I NOVIM STAZAMA“
- Ostali tekstovi u kategoriji MEDIJI
Za još informacija, reportaža, pratite naš sajt i društvene mreže Facebook i Instagram!
