Karijera pa rađanje je jedna od prepreka u sadašnjim uslovima, jer smo svedoci sve manjeg broja novorođenčadi na lokalnom nivou. Za povećanje nataliteta veoma je važno je zdravo porodično okruženje. Da bi porodica bila srećna i funkcionisala dobro iza toga mora da stoji socijalna i ekonomska podrška od države. Lakše je kad su oboje roditelja zaposleni i imaju podršku sa svih strana.
Pored toga, važno je i da se u zdravstvu po izjavama sadašnjih majki ulaže u bolje uslove na odeljenjima gde su trudnice i porodilje.
Mnogo je razloga koje sadašnje ili buduće mame navode kao prepreke za rađanje. Trenutno finansijska podrška od države za rođenje deteta iznosi 100.000 dinara, ali po njihovim rečima to je nedovoljno. I zaposlene poredilje imaju problema oko obračuna zarada, pogotovu ako rađaju jedno za drugim dete onda su im sredstva smanjena zbog proseka primanja.
Karijera pa rađanje – problem manjih nadoknada i otkaza
Veliki problem je manja nadoknada na porodiljskom odsustvu nego što bi zaposlenim majkama bila plata da rade. U privatnom sektoru situacija je još gora, zbog otkaza ili straha da neće imati gde da se vrate posle porodiljskog odsustva. Drastičan primer je i za majke koje odskoro rade ili su preduzetnice koje same rade, one tek imaju finansijske probleme zbog smanjenih nadoknada. Njihovi problemi nisu sistemski rešeni u šta su se uključila i udruženja koja se bave ovom oblašću.
Toliko je nepravdi i razlika oko obračuna tako da i pored pokušaja da se sistemski uredi ova oblast to nije za sve mame rešeno. Otuda i njihovo nezadovoljstvo jer je mnogo otežavajućih faktora. Zbog toga se odlučuju za jedno eventualno dvoje dece, a ključno je za povećanje nataliteta obezbediti sigurna radna mesta, da žena posle velikog majčinskog poduhvata da ne mora da strepi da li će ostati bez posla, ili biti tehnološki višak.
Suštinski odgovor majki je da što se tiče zaštite i ostvarivanja prava nije isto raditi u privatnom sektoru ili javnom sektoru.
Karijera pa rađanje – imamo sve starije mame
Dr Novka Garabinović Vukašinović, pedijatar i načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu dece u Centru za majku i dete Doma zdravlja Užice navodi da je ovo vreme posledica onoga što čini život. Svi bi prvo karijeru da naprave pa tek onda da rađaju, zato imamo sve starije mame. Ako imamo u vidu i da do polovine ove godine u užičkom porodilištu imamo preko 50 manje rođenih beba u odnosu na isti period prošle godine.
– Previše se brzo živi i pravi se karijera, a onda se taj biološki sat malo zanemari. Svi bi da imamo sve uslove da se deca rode, da se ne muče, da ne budu podstanari, da sve završe a onda za mnoge stvari zakasnimo. Onda imamo sve više vantelesnih a manje normalnih trudnoća. S obzirom da su se i uslovi promenili prihvatamo asistirane trudnoće kao normalne, – ističe dr Garabinović Vukašinović.
Prava stimulacija je počev od trudničkog bolovanja, a zatim porodiljskog odsustva jer majka mora da oseća sigurnost. Niko ne rađa decu za nadoknadu, ali mora da ima život koji je normalan i da gleda unapred, da ne razmišlja da li će imati na vreme primanja, mesto za dete u vrtiću…
Poražavajuće je što je svake godine sve manje i manje dece. Ali, ako su ljudi bez posla onda se teško odlučuju za rađanje, jer skoro niko nije spreman na još žrtvi. Poslodavci kod kojih su zaposlene mlade mame čim neko zatrudni dobijaju otkaze, ili su zaposlene na određeno vreme gde ne postoji neka sigurnost za stambene kredite da bi se neka zajednica održala.
Posebna stavka su i veliki troškovi počev od pelena pa do svega što je neophodno za bebu. Tako da matererijalni uslovi imaju veliki uticaj za potomstvo.
– Dakle, školovanje, karijera i starije majke. Glavni faktori su ekonomski, socijalni, nesamostalnost porodice tako da sve to odlaže plan za decu. Evidentno je primera radi da u porodicama koje imaju dvoje ili troje dece, ona su snalažljivija, nego kada su jedinci.
A kod starijih majki javljajuse i drugi problemi a to je sve teže izneti trudnoću, a onda prevremeno rođene bebe već od starta imaju polaz sa više potreba, pregleda, saveta…,- zaključuje dr Garabinović Vukašinović.
Ovo su neke od prepreka za povećnje nataliteta, a u našem serijalu „Reproduktivno zdravlje mladihDa nas ima više„ možete pročitati i stavove drugih, mere za podsticaj nataliteta koje se preduzimaju u našem orkuženju, ali i šta na ovu temu imaju da kažu užički srednjoškolci.
Tekst je nastao u okviru projekta „DA NAS IMA VIŠE Reproduktivno zdravlje mladih i podsticanje nataliteta“, koji realizuje Udruženje „UžiceMedia“ na istoimenom Portalu. Projekat se sufinansira iz Budžeta Grada Užica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Hroniku kovid – 19 tokom septembra možete videti na UžiceMedia.
Hroniku kovid – 19 tokom avgusta možete videti na UžiceMedia.
Aktuelne podatke za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.
