JAVNA RASPRAVA O NACRTU NOVE STRATEGIJE RAZVOJA MEDIJA

Strategija se u delu 5. bavi medijskom pismenošću i unapređenjem školskog gradiva čiji obavezni sastavni deo treba da bude medijska pismenost i kritičko čitanje teksta, kao i informacionom pismenošću i digitalnim veštinama.

Ovaj cilj treba da odgovori na nedostatak potrebnih znanja i digitalnih veština, kako kod publike i korisnika, tako i kod novinara i medijskih radnika.

Osim toga, u ovom delu strategije predviđeno je iniciranje relevantnih istraživanja i prikupljanja podataka o medijima kojima se procenjuje efekat medijskih politika, kao i arhiviranje i digitalizacija medijskog sadržaja u cilju očuvanja kulturne baštine.

Predložene mere i aktivnosti obuhvataju:

• Izradu akcionog plana za uvođenje medijske pismenosti u redova školski program, među-sektorsku saradnju i javne kampanje za promociju medijske pismenosti
• Organizaciju obuka za medije za podizanje digitalnih veština kroz kreiranje seminara, webinara, aplikacija za mobilne telefone, saradnju sa IT sektorom, međunarodnim organizacijama
• Organizaciju obuka za predstavnike uprave (u vezi sa e-upravom, objavljivanjem podataka u open data formatu, komunikaciju sa medijima i sl.)
• Promociju primene Kodeksa novinara u onlajn okruženju, naročito u pogledu podizanja informacione bezbednosti, zaštite privatnosti, korišćenje i zaštitu autorskih dela
• Organizaciju debata i seminara o dometima i efektima medijske politike (na promer, kroz saradnju sa EU Konventom, praćenjem mera iz Poglavlja 23, monitoringom ispunjenja strategije)
• Podršku istraživanjima medijskog tržišta, publike, kvaliteta medijskog sadržaja
• Digitalizacija i arhiviranje medijskog sadržaja
•  

Na sledećem linku možete naći i kompletan dokument Nacrta https://www.srbija.gov.rs/specijal/362240

Javne rasprave o Medijskoj strategiji održavaju se:  

1.      Utorak 19. februar Novi Sad, 12 sati, sala Grada

2.      Petak 22. februar Niš, 12 sati, sala Grada  

3.      Ponedeljak 25. februar Čačak, 12 sati, Centar za stručno usavršavanje Čačak

4.      Četvrtak 27. februar Beograd, 12 sati, Klub poslanika

STAVOVI LOKAL PRESA

Prenosimo i stavove Lokal presa vezane za rešenja koja nova strategija nudi, a koji su proizišli iz zaključaka prethodnih skupština.

– Strategija razvoja sistema javnog informisanja u prethodnom periodu nije ostvarila svoje ciljeve zbog nedovoljno definisanih zakona i podzakonskih akata, zbog nepoštovanja tih zakona i zbog visokog stepena etatizacije medijske sfere, što za posledicu ima: javno informisanje koje ne ostvaruje javni interes blagovremenog i objektivnog informisanja građana i stvara ambijent koji otežava poslovanje medija, smanjuje uredničke i novinarske slobode, ugrožava prava iz radnog odnosa zaposlenih u medijima.

– Neophodno je doneti kvalitetne izmene i dopune medijskih zakona ili potpuno nove zakone i podzakonska akta koji treba da smanje etatizaciju medijske sfere (mešanje države), da uvedu kaznene odredbe za kršenje propisa u oblasti medija naročito uoblasti konkursnog sufinansiranja (izmene odluka komisija, ne raspisivanje konkursa …)

Mera jačanja samoregulacije:

– Dajemo podršku Savetu za štampu kao samoregulatornom telu. Svaka namera formiranja novih Saveta za štampu je na štetu samoregulacije i građana kao krajnjih korisnika i vodi urušavanju i obesmišljavanju samoregulacije.

– Pravo učešća na konkursima za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja nemaju štampani i on lajn mediji koji ne priznaju nadležnost Saveta za štampu.

– Podrška ideji da Savet za štampu preraste u Savet za medije pod čiju nadležnost u oblasti samoregulacije bi došli i elektronski mediji po pitanjima novinarske etike i Kodeksa novinara.

– Predlažemo da REM i RATEL budu regulatorna tela koja se bave samo tehničkim pitanjima i raspodelom frekvencija za elektronske medije, jer se REM pokazao kao potpuno neaktivan regulator koji sistematski izbegava da koristi većinu nadležnosti i mera koje su mu na rasopolaganju. Objašnjenje koje se često čuje iz REM-a da bi regulator kažnjavanjem medija za prekršaje koje naprave navodno ugrozio medijske slobode besmisleno je kao i tvrdnja da bi izricanje zakonskih kazni za dokazane prekršaje i krivice ugrozilo ljudske slobode.

– Raspisivanju konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa mora da prethodi utvrđivanje liste tema od javnog interesa u oblasti informisanja u svakoj lokalnoj samoupravi, kao i na pokrajinskom i republičkom nivou. Ta lista tema mora da bude sastavni deo konkursa.

– Rok raspisivanja konkursa mora biti obavezujući (recimo 20. februar tekuće godine) jer je zakonska obaveza svake lokalne samouprave da se kontinuirano stara o javnom informisanju na svojoj teritoriji. Neraspisivanje konkursa, nepoštovanje zakonskih odredbi, favorizovanje pojedinih medija su vidovi nedozvoljenih pritisaka na medije.

– Period trajanja konkursa skratiti na 60 dana počev od dana raspisivanja konkursa do dana donošenja odluke o raspodeli sredstava.

– Predlagati da ukupan iznos sredstava koje lokalne samouprave raspodeljuju na konkursu bude 1% od godišnjeg budžeta opštine/grada. Izdvajanje nedovoljnih sredstava je vid ekonomskog pritiska na medije.

– Raspored sredstava za medijsko finansiranje u lokalnim samoupravama mora biti takav, da se prednost daje lokalnim/regionalnim medijima (odnosno one koji su registrovani i imaju svoje sedišete na tom području) u odnosu na ostale medije čije je sedište van teritorije lokalne samouprave ili regiona.

– Protiv smo javno-privatnog partnerstva u oblasti medija u vidu osnivanja elektronskih medija kao javnih regionalnih servisa. Postoji visoki rizik koruptivne delatnosti, ne postoji stabilan finansijski izvor, stvorio bi se dodatni poremećaj lokalnog i regionalnog tržišta medijskih usluga /neravnopravni uslovi za poslovanje/ na štetu lokalnih i regionalnih medija u privatnom vlasništvu, ne postoje mehanizmi koji bi sprečili uticaj na uređivačku politiku regionalnih medijskih servisa.

– Zahtevamo izlazak države iz svakog oblika vlasništva ili udela u vlasništvu u medijima osim RTS i RTV Vojvodina kao javnih servisa koji naročito treba da ojačaju i programski obogate regionalno informisanje građana kroz postojeću mrežu svojih dopisništava i kreiranje lokalizovanih medijskih sadržaja.

– Zahtevamo završetak privatizacije medija u Srbiji i na lokalnom i na državnom nivou (Tanjug, Politika, Večernje novosti, RTV Kragujevac …).

– Podržavamo i podstičemo osnivanje sindikalnih organizacija novinara svuda gde postoji zainteresovanost, kao i drugih oblika organizovanja novinara u cilju zaštite njihoviih prava iz radnog odnosa.

– Podržavamo osnivanje asocijacije poslodavaca u medijskoj sferi i započinjanje dijaloga između reprezentativnih predstavnika poslodavaca i sindikata novinara oko zaključivanja kolektivnog ugovora.

– Ističemo da je položaj lokalnih i regionalnih medija nezadovoljavajući. Tražimo depolitizaciju tržišta i državne pomoći, jednake tržišne uslove za sve medije.

– Insistiramo da se budžetski novac za javno informisanje na svim nivoima (opštine/gradovi, Pokrajina, država) usmerava isključivo kroz javne konkurse.

– Insistiramo da se u oblasti zaštite autorskih i srodnih prava poštuju prava autora garantovana Ustavom a pre svega sloboda organizovanja u cilju zaštite i ostvarivanja zajedničkih interesa. Takođe insistiramo na ukidanju monopolskog položaja postojećih organizacija za kolektivnu zaštitu autorskih i srodnih prava, insistiramo na kontroli Zavoda za intelektualnu svojinu nad radom tih organizacija koja do sada nije bila adekvatna i na zaštiti elektronskih medija od samovolje SOKOJ-a prilikom formiranja i primene Tarifnika naknada za korišćenje autorskih dela koja su predmet zaštite SOKOJ-a.