INTERVJU Dragovan Drašković SOCIJALNI DIJALOG NEKA PROGOVORI u privatnom i državnom sektoru

Veće Saveza samostalnih sindikata za Zlatiborski okrug sa sedištem u Užicu održalo je sednicu na kojoj su se okupili predstavnici sindikata iz sedam opština. Sumirane su najznačajnije aktivnosti, problemi u radu i predstavljeni planovi za budući period.

Govoreći o radu sindikata predsednik Dragovan Drašković naveo je da se izuzetno teško održava prihvatljiv nivo sindikalne aktivnosti, jer je broj zaposlenih pre svega u realnom sektoru značajno smanjen posle procesa privatizacije.

– Demografska slika tih područja se značajno menja a delatnosti kojima se bave upošljavaju manji broj zaposlenih gde je sindikalno organizovanje skoro nemoguće. I u takvim uslovima uspevamo da se nametnemo kao partneri u cilju sveobuhvatnijeg rešavanja problema vezanih za materijalno-socijalni položaj zaposlenih u tim opštinama,-istakao je Drašković za „Užicemedia“.

Zbog kojih problema se sindikatu obraćaju zaposleni u državnom i privatnom sektoru?

– Kada je ova oblast u pitanju nema velike razlike između zaposlenih u privatnom i državnom sektoru. A najčešće žalbe se odnose na radno vreme, neisplaćene zarade kao i rad duži od punog radnog vremena koji se u pojedinim slučajevima ne plaća i uglavnom je fond sati veći od zakona dozvoljenog. Zatim, na neadkvatnu zaštitnu opremu i nebezbedne uslove rada a u pojedinim slučajevima i na mobing. Najozbiljnije primedbe su na niske zarade od kojih većina ne može pristojno da živi. Činjenica da 50.000 zaposlenih u Srbiji ne prima zaradu a da minimalnu zaradu prima oko 300.000 zaposlenih najslikovitije govori o teškoćama sa kojima se suočavaju zaposleni kada govorimo o njihovom materijalno socijalnom položaju. Posledica toga je sve manje radne snage u Srbiji. Zbog toga bi poslodavci morali da promene pristup i da prestanu da ucenjuju zaposlene malom zaradom, prekovremenim radom i viškovima zaposlenih…

Koji primeri najbolje ilustruju sadašnji položaj radnika? Da li se nešto promenilo što se tiče sindikalnog organizovanja u privatnom sektoru?

– Proces privatizacije odneo je hiljade radnih mesta a u mnoga preduzeća doveo vlasnike neoliberalne orjentacije gde socijalni dijalog nije moguće uspostaviti.

Užice je i pored velikog broja neuspešnih privatizacija imalo je sreće i znanja da se sačuvaju dugogodišnji nosioci privrednog napretka u gradu. Zaposleni u ovim preduzećima imaju prilično uređene odnose i na duži rok prihvatljivu socijalnu sigurnost.

Drugi rade u veoma promenljivim uslovima, bez jasnih pravila, često pristajući na uslove koji su daleko ispod zakonskih okvira.

Takav odnos prema zaposlenima i njihov težak položaj ima za posledicu ubrzan odlazak mladih i stručnih kadrova iz zemlje što će u dogledno vreme doneti ozbiljne probleme.

Sindikalno organizovanje sve više postaje nemoguće u privatnim preduzećima. Posebno u onima koji dolaze kao ino investitori. Na sve načine onemogućava se organizovanje sindikata a u strahu za posao teško je naći zaposlene koji bi se tog posla i prihvatili. 

Prema najavama menjaće se zakonska regulativa za određene delatnosti? Koji su najvažniji sindikalni zahtevi?

– Umanjenje zarada zaposlenima u javnom sektoru, već četiri godine, pogađa veliki broj zaposlenih posebno u komunalnom sektoru. Ono što su su komunalci uspeli, iako to nije najsrećnije rešenje, je isplata solidarne pomoći u iznosu od 41.800,00 dinara za 2018. godinu. Izuzetno veliki napori su činjeni da se taj Aneks Kolektivnog ugovora sprovede u praksi kao i da se ukaže osnivačima da u svojim planovima za javno-komunalna preduzeća (JKP) obezbede sredstva i za 2019. godinu u istom iznosu. Isplata solidarne pomoći JKP u gradu je realizovana na zadovoljavajući način iako smatramo da uskraćivanje iste JP Veliki park i JP Užice razvoj nije pravedno rešenje.

Ono što posebno zabrinjava je dopuna Zakona o komunalnim delatnostima gde se daje mogućnost da privatni kapital u formi javno-privatnog partnerstva uđe u vodosnadbevanje. Praksa u većini zemalja pokazuje da je to jako loše rešenje a sindikat nizom činjenica ukazuje da je to i na štetu građana korisnika. Do izmene Zakona ta mogućnost nije postojala.

Kada govorimo o pravosuđu ukazuje se da isto ne čine samo sudije i tužioci nego i zaposleni koji obavljaju poslove u neposrednoj vezi sa poslovima pravosudne funkcije i na potrebu da radni odnos u pravosudnim organima treba da bude uređen posebnim zakonom što ne nailazi da dovoljno razumevanja u resornom ministarstvu.

Kada je obrazovanje u pitanju novo nezadovoljstvo izazvalo je odlaganje primene platnih grupa i platnih razreda, nivo predviđenog povećanja zarada u narednoj godini.

Užice je među malobrojnim gradovima koje ima Socijalno-ekonomski savet. Kakva je tu uloga sindikata?

– Smatram jako važnim da je postojao interes i dobra volja da dođe do Sporazuma o osnivanju Socijalno-ekonomskog saveta (SES) Grada Užica. U toku su aktivnosti na realizaciji ovog Sporazuma kao što je dokazivanje reprezentativnosti učesnika i druga tehnička pitanja kako bi se stekli uslovi za registraciju kod nadležnog ministarstva.

Ciljevi zbog kojih se osnivaju SES-ti na lokalnom nivou veoma su bliski sindikalnom pokretu a to su:

– razvijanje partnerskih odnosa, uspostavljanje i razvoj dijaloga o pitanjima za ostvarenje ekonomskih i socijalnih prava,

– razvoj i unapređenje kolektivnog pregovaranja,

– politike zarada i cena,

– zaštite životne sredine,

– demografska kretanja,

– zdavstvena i socijalna sigurnost kao i druga pitanja u skladu sa aktima SES-a

U narednom periodu potrebno je da svi daju nesebičan doprinos i to lokalna samouprava, udruženje poslodavaca i sindikat, da Savet na nivou lokalne zajednice istinski zaživi jer ćemo se i na taj način brže doći do pravednijih, održivih i sprovodljivih rešenja.

Kakvi su planovi za narednu godinu?

– Za sindikat je važno i aktivno ćemo raditi da Socijalno ekonomski savet za Grad Užice zauzme mesto koje mu pripada a kroz seminare značajnu pažnju posvetićemo edukaciji naših članova.

– Pratićemo realizaciju i poštovanje Kolektivnih ugovora za ustanove, javna i JKP kojima je osnivač Grad Užice.

– Nastavićemo dobru saradnju sa inspekcijskim službama kako bi broj eventualnih zloupotreba smanjili na najmanju moguću meru.

– Aktivno ćemo se uključiti u realizaciju programa za bezbedno i zdravo radno mesto pre svega imajući u vidu da je 2019. godina proglašena godinom Bezbednosti i zdravlja na radu.

– Definisaćemo prioritete za uspešnije funkcionisanje Povereništava sindikata na teritoriji našeg Upravnog okruga.

– A posebna pažnja biće posvećena učlanjavanju novih članova jer pored jedinstva i masovnost članstva je od velikog značaja,- zaključio je Drašković.