Početak grejne sezone u Užicu već godinama izaziva nezadovoljstvo građana zbog povećanog aerozagađenja i njegovog uticaja na zdravlje ali i reakcije nadležnih koji navode da se iz godine u godinu ulaže sve više finansijskih sredstava za smanjenje zagađenja vazduha.
Iako nastavak gasifikacije predstavlja jednu od mera činjenica je da u oko 16 000 privatnih kuća instalisano je oko 250 megavata snage uređaja za grejanje. A Gradska toplana, javne ustanove i ostali privredni subjekti raspolažu sa oko 110 megavata toplotne energije. Praktično 2,5 puta veća je snaga uređaja za grejanje u privatnim kućama nego u svim drugim kotlarnicama u gradu. Za razliku od većih kotlarnica koje su pod nadzorom, privatna ložišta uglavnom nisu, pa su i emisije gasova nekontrolisane. Uticaj tih ložišta je dominanatan na zagađenje vazduha, pa je smanjenje zagađenja dug proces koji zahteva stalne mere i značajna finansijska sredstva kako bi vazduh bio kvalitetniji u gradu.
Značajna sredstva Grada Užica su već izdvojena kroz subvencije za energetsku efikasnost privatnih kuća. Ujedno cilj je i smanjenje potrošnje energenata ali i korišćenje ekoloških kako bi kao krajnji rezultat bio čistiji vazduh.
Iz Zavoda za javno zdravlje Užice navode da prema podacima trend je da se ide ka smanjenju aerozagađenja kroz različite mere.
Ali prema podacima Svetske zdravstvene organizacije oko 6000 ljudi godišnje umre zbog komplikacija izazvanih respiratornim problemima usled lošeg kvaliteta vazduha. Jer PM – suspendovane čestice od 10 i 2,5 mikrona najlakše prolaze do pluća i najviše problema prave zdravlju ljudi, za razliku od taložnih materija koje brzo padnu na tlo i ne dođu do respiratornih organa.
Užice je specifično i zbog konfiguracije terena, s obzirom da je u kotlini i da nema prirodnog provetravanja pa temperaturna inverzija ne dozvoljava hladnom vazduhu da ode gore već se zadržavaju svi produkti. Zato stručnjaci za ovu oblast tvrde da će aerozagađenja uvek biti, čak i kada sve bude gasifikovano, ali u daleko manjim količinama.
Zato je do tada mnogo teži put vezan za privatne objekte. Ali važnu ulogu ima i Inspekcija za zaštitu životne sredine iz koje podsećaju da se sada sve više govori o aerozagađenju, ali da je ono po podacima iz 90-tih godina bilo daleko veće jer je dodatno radila i industrija.
Gradska inspekcija za zaštitu životne sredine kontroliše preduzetnike i preduzeća, a nema nedležnost kada su u pitanju fizička lica. Kontrola se obavlja svake godine i svi su dužni koji imaju kotao preko 50 kilovata snage da rade merenja.To je sada oko 50 kotlarnica na gas, ugalj, mazut, pelet i lož ulje a merenja rade ovlašćene stručne kuće van Užica.
Prema dosadašnjim podacima tri četvrtine ispunjavaju sve zakonske uslove, a ostale u zavisnosti od goriva prekorače neki od parametara. Zato ako se utvrdi da neki od parametara nije u redu rešenjem se nalaže da se to ispravi. Najčešće glavni razlozi su tehnički problemi ili vrsta goriva. U interesu vlasnika je da ako imaju mogućnosti kotlarnicu prebace na neku drugu vrstu goriva, ali kako oni navode prioritet im je smanjenje troškova.
Primera radi pre dvadesetak godina preko 90 odsto kotlarnica bilo je na ugalj a sada ih je manje od 10 odsto. Ugalj je najveći zagađivač vazduha u grejnoj sezoni, ali često dodatni problem su i stare kotlarnice.
Koliko je ova oblast kompleksna jedna od mera lokalne samouprave bila je i besplatno čišćenje individualnih odžaka i kotlova. Ali ako su odžaci i kotlovi u veoma lošem stanju, ako se ne održavaju, ili se koriste šteteni energenti onda prvo treba insistirati na promeni energenata. Iako je Gradska toplana prešla sa 80 odsto na gas, dok i individualna ložišta ne pređu na ovaj energent značajno je bar održavati postojeće kotlarnice.
Dodajmo, da u procesu usklađivanja sa propisima i praksom EU Srbija ima ozbiljne zadatke u oblasti životne sredine, pa i kad je reč o kvalitetu vazduha. Što se tiče normativnih akata o kvalitetu vazduha ona su u određenoj meri usklađena sa propisima EU, ali problem je u njihovoj primeni. Poboljšanje kvaliteta vazduha povezano je sa velikim ulaganjima u infrastrukturu, stvaranja mreže za merenje zagađenosti ali i prelaska na energente koji nisu veliki zagađivači.
Tekst je u okviru projekata „Kad (ne)zdravo udahneš“, koji je sufinasiran sredstvima Grada Užica
