Pravoslavci danas slave Aranđelovdan, svetog duha Arhangela (anđela) Mihaila, prvog anđela za koga se veruje da je ravan Bogu, koji je druga najveća slava kod Srba, ispred Đurđevdana, na prvom mestu je Nikoljdan.

U pojedinim delovima Srbije postoji pogrešno verovanje da na današnji dan nipošto ne treba praviti žito pošto se ne slavi klasičan svetac već anđeo.

Međutim, Srpska pravoslavna crkva smatra da danas upravo treba praviti žito jer je u pitanju zvanična slava, bez obzira što nije u pitanju svetac koji je istorijska ličnost.

Slavi se u jesen, a po narodnom verovanju to je zato što kad su sveci delili uloge, Arhangel Mihailo dobio je jesenje i zimsko vreme – vreme zime i zimskih teškoća.

Narodna verovanja i običaji

Veruje se i da na današnji dan Arhangel Mihailo silazi na zemlju u vidu putnika ili prosjaka, kako bi ljude podsetio na to da treba biti dobar prema svakome i pomoći onome ko je u nevolji.

Postoji i verovanje da se na današnji treba moliti za ozdravljenje, jer Arhangel Mihailo naročito pomaže bolesnima i nemoćnima.

U nekim krajevima Srbije, ovaj anđeo se slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove.

Postoji verovanje da na Aranđelovdan ne treba obavljati nikakve kućne poslove, usisavati, prati prozore, prati veš…

Na ovaj dan, predanje kaže, valja pomoći siromašnima i nemoćnima, dati im hrane i pića, uputiti toplu reč. Ukoliko to ne učinite, veruje se da će anđeo koji je stalno uz vernike poslati strašnu kaznu. Oni koji ispolje najvažniju hrišćansku vrlinu na Aranđelovdan, mogu očekivati blagost ovog svetitelja koji će se vam ispuniti i onu najveću želju.

U narodu se veruje da se prema vremenskim uslovima na ovaj dan može odrediti kakva će biti godina. Kaže se kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom čitave zime i proleća! U nekim krajevima Srbije, ovaj anđeo se slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove.

Na pravoslavnim ikonama se arhangel Mihailo predstavlja sa krilima, u vojvodskoj odeždi, sa mačem u jednoj i kantarom u drugoj ruci, je on u času smrti uzima ljudsku dušu.

- Advertisement -