Kulturno-umetnička društva, čuvari nacionalnog identiteta i kulturnog nasleđa, od samog nastanka negovala su kako izvorne narodne igre, kola, tako i druge vidove kulture srpskog naroda pa tako i užičkog kraja kroz svoje sekcije, pevačke grupe, dramske i recitatorske sekcije.
Kolo na Uneskovoj Reprezentativnoj listi
Kolo je od 2017. godine kao tradicionalna narodna igra na Uneskovoj Reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa. U okviru kulturno- umetničkih društava nastajale su i prve pozorišne trupe i orkestri. Danas KUD-ovi, sa dužom tradicijom i postojanjem neguju stilizovane narodne igre, dok je sve manje onih koji neguju izvornost.
Od same pojave, KUD-ovi u užičkom kraju su okupljali značajan broj članova i privlačili brojnu publiku. Prve jasne naznake, kulturno umetnička društva imaju u godinama Prvog svetskog rata kada se u Užicu i okolini igraju igre koje su poznate i u drugim krajevima zemlje, ali i one koje su karakteristične samo za ovaj kraj.
U Užicu između dva rata razvijen kulturno–umetnički život
Sve se igraju u otvorenom kolu, izmešano muškarci i žene, na raznim svečanostima. Neke igre su se izvodile uz pesmu igrača, druge uz pratnju muzičkih instrumenata, dok su ređe, kako se navodi u pojedinim istraživačkim radovima istoričara, bile izvođene uz pratnju svirke i pesme igrača. Kolo se uvek kreće na desno,a igre se uče na prelima, komišanjima ili čobanskim sastancima.
Prema oceni istoričara, između dva svetska rata, u Užicu je bio razvijen kulturno-umetnički život. Pored značajnih kulturnih institucija u to vreme, kao što je Narodna knjižnica i čitaonica, radio je i Narodni univerzitet, bioskopi, delovalo je više kulturno-umetničkih i humanitarnih društava koja su tada imala vaspitno- obrazovnu ulogu i priređivala su koncerte, priredbe, zabavne večeri.
Kulturno-umetnička društva i humanitarni karakter
Kao što su u Užice dolazila kulturno-umetnička društva iz drugih gradova, tako su i Užičani odlazili u druge gradove. Često su i zabave koje su organizovala kulturno-umetnička društa bile humanitarnog karaktera.
Ova kulturno-umetnička društva bila su podeljena na sekcije, horsku, dramsku, recitatorsku, muzičku. U to vreme u Užicu deluju Pevačko društvo „Zlatiborska vila“, KUD „Abrašević“, Društvo „Prosveta“, nekoliko humanitarnih, radničko-sportskih društava itd.
Na osnovu istorijskih pokazatelja, u odnosu na broj stanovnika koliko je Užice imalo u periodu između dva svetska rata u prošlom veku, broj članova kulturno-umetničkih i sportskih društava, bio je prilično veliki. Od tridesetih godina, broj članova u ovim društvima se kretao od 40 pa do 200 koliko je bilo u humanitarnom društvu „Garavac“.
Ova društva su organizovali akademije, koncerte, drugarske večeri, ali i pozorišne predstave i predavanja, a prihodi sa ovih događaja davani su u humanitarne svrhe. Priredbe su, s obzirom da u to vreme u Užicu nije bilo doma kulture, održavane u hotelima i sve su nailazile na dobar prijem kod publike i u Užicu, ali i okolini.
Kulturno-umetnička grupa „Abrašević“
U Užicu je 1924. godine osnovana Kulturno-umetnička grupa „Abrašević“ kao sekcija Radničkog sportskog društva „Sloboda“. Ova sekcija brzo prerasta u samostalnu kulturno-umetničku grupu pod istim imenom.
Međutim, zbog progona policije, njen rad je zabranjen, pa opet obnavljan, a najviše je radila posle 1935. godine kao sekcija beogradskog „Abraševića“. Rad je ponovo zabranjen 1940. godine.
Posle završetka Drugog svetskog rata u Užicu i okolini, po selima, počinje značajan razvoj amaterskog kulturno-umetničkog života.
Ostala kulturno-umetnička društva u gradu
Uporedo, nastaju i mnoga značajna kulturno-umetnička društva u gradu. Među prvima je osnovan KUD „Aleksa Dejović“ krajem 1944. godine, koji je u svom sastavu imao folklornu grupu, dva orkestra, dramsku sekciju, mešovit hor. Ovaj KUD potpuno se ugasio 1960. godine.
Omladinsko kulturno-umetničko društvo „Radoje Marić“, osnovano je 1947. godine ali je od 1951. počelo naglo osipanje članova. Između 1952. do 1956. radio je i KUD železničara „Dragoslav Cekić“, dok je u tadašnjem Tekstilnom zavodu „Cveta Dabić“ između 1954. i 1962. bio aktivan istoimeni KUD.
U okviru fabrike „Prvi partizan“ sindikalci osnovaju istoimeni KUD 1948., dok KUD Vanjaonice bakra Sevojno nastaje 1954. godine. Treba pomenuti da je u Užicu1973. počeo da radi i KUD gluvih i nagluvih.
Noviji period i osnivanje kulturno-umetničkih društava
Ovo je samo delić bogate istorije najznačajnijih užičkih kulturno-umetničkih društava, mada u svakom slučaju ne treba zanemariti značaj i manjih KUD- ova koji su organizovani u okviru ondašnjih društvenih preduzeća, ali sa prvim nagoveštajima ekonomskih kriza, oni su se gasili.
Međutim, krajem prošlog i početkom ovog veka pojavljuju se novi, ali ova kulturno umetnička društva osnivaju udruženja kao što je „Era“ ili „Zavičaj“.
Kulturno-umetnička društva „Prvi partizan“ i „Sevojno“
Od svih KUD-ova koji su nastali posle Drugog svetskog rata, do danas su opstali i veoma su aktivni KUD „Prvi partizan“ i KUD „Sevojno“ koji imaju podršku kompanija „Prvi partizan“, „Impol Sevalu“ i Valjaonici bakra Sevojno.
KUD „Prvi partizan“ ima više od 350 članova u folklornoj sekciji, a tokom svih proteklih godina kroz ovo kulturno-umetničko društvo prošlo je na hiljade igrača.
KUD „Sevojno“ je kulturno umetničko društvo Valjaonice bakra Sevojno i „Impol Sevala“. U okviru njega rade folklorni ansambl, izvođački i dečiji ansambl, škola folklora, narodni orkestar i ansambl veterana.
Međunarodni dečiji festival folklora „Licidersko srce“
Udruženje građana „Era“ osnovano je 2002. godine s ciljem očuvanja i predstavljanja folklornog stvaralaštva. U okviru udruženja rade tri folklorna ansambala različitog uzrasta, osam grupa škole igranja za decu i odrasle, dve pevačke grupe i narodni orkestar.
„Era“ sada ima oko 380 članova. Udruženje od 2009. organizuje Međunarodni dečiji festival folklora „Licidersko srce“.
U okviru foklornog ansambla Etno udruženja „Zavičaj“ čije je sedište u Etno parku „Terzića avlija“ u Zlakusi, deluje i dečija pevačka grupa, vokalni solisti, dečiji narodni orkestar, dečija frulaška sekcija. Etno udruženje ima folklornu grupu veterana.
Istinski ambasadori Užica
Kroz sva ova kulturno-umetnička društva prošle su generacije i generacije mladih. Svoja igračka, pevačka i muzička umeća kroz nastupe su predstavili pre svega lokalnoj zajednici, ali su bili i odlični ambasadori Užica pa i cele zemlje širom sveta, prezentujući lepotu i vrednosti kulturnog nasleđa svoga kraja i svoje zemlje.
Istovremeno, razmenjivali su iskustva i spoznavali značaj kulturnog nasleđa drugih zemalja. Znali su da budu i dobri domaćini mnogim KUD-ovima iz drugih zemalja, pa su i građani zahvaljujući tim gostovanjima, kojih je u poslednje vreme manje, mogli dokučiti vrednosti kulturnog nasleđa drugih naroda.
KUD-ovi su rasadnici prijateljstva i drugarstva, ali i svojevrsna škola života čega se do kraja života rado sećaju svi oni koji su imali priliku da budu deo njihovih brojnih članova.
Prioritet serijala „SPRETNIM KORAKOM KROZ SVET Deca čuvari tradicije“ je rad kulturno -umetničkih društava užičkog kraja, kao značajnog vida očuvanja nacionalnog identiteta i kulturnog nasleđa. Kako su nastajali i nestajali KUD-ovi, kako pojedini žive više decenija i spretnim korakom folklorista, srpsku narodnu igru pokazuju širom sveta.
Korišćeni izvori: Istorija Titovog Užica (I deo) i Istorija Užica (II deo)
Tekst je nastao u okviru projekta „SPRETNIM KORAKOM KROZ SVET – Deca čuvari tradicije“, koji realizuje Udruženje „UžiceMedia“ na istoimenom Portalu. Projekat se sufinansira iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Hroniku kovid -19 tokom jula u Užicu i ostalim opštinama Zlatiborskog okruga možete pogledati u tekstu UžiceMedia.
Hroniku kovid – 19 tokom juna možete videti na UžiceMedia.
Aktuelne podatke za Srbiju na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije
